U Srbiji je potrebno unapređenje razvoja zadrugarstva kako bi se povećala poljoprivredna proizvodnja na selu i smanjio uvoz hrane, izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković.
Ministarka je na otvaranju savetovanja “Stanje i perspektive zadrugarstva u Srbiji”, ukazala na značaj razvoja modernih specijalizovanih zadruga u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje. “Srbija je agrarna zemlja sa velikim velikim potencijalom za razvoj poljoprivrede, zahvaljujući pre svega povoljnom geografskom položaju, stručnim kadrovima i velikom broju poljoprivrednih instituta, ali veliku pažnju treba posvetiti poboljšanju položaja poljoprivrednih porodica i ukrupnjavanju malih poljoprivrednih gazdinstava zbog povećanja proizvodnje i smanjenja uvoza hrane,” kazala je ministarka.
Bogosavljević-Bošković je ukazala da zemljoradničke zadruge daju veliki doprinos tehničko-tehnološkom razvoju poljoprivredne proizvodnje na selu i integralnom ruralnom razvoju, a zahvaljujući zadrugama se stvara i velika zadružna imovina.
Zadružno organizovanje se u periodima velikih ekonomskih kriza pokazalo kao fleksibilan oblik poslovanja koji doprinosi stvaranju velikog zadružnog kapitala, a zadruge pomažu i u zapošljavanju velikog broja ljudi, istakla je Bogosavljević-Bošković.
Ona je rekla da, iako je Srbija zemlja sa usitnjenim posedima, kod nas postoje uspešne specijalizovane zadruge u raznim oblastima.
Ministarka je napomenula da Ministartsvo poljoprivrede od druge polovine 2011. godine posebnu pažnju posvećuje interesnom udruživanju proizvođača, a krenulo se i sa merama podrške razvoju i revitalizaciji zemljoradničkog i drugih oblika poslovno-ekonomskog povezivanja. Resorno ministarstvo učestvuje i u radu stručne radne grupe za izradu novog zakona o zadrugarstvu na kome se nastavak rada očekuje na jesen, istakla je ministarka i podsetila da je sada na snazi stari zakon o zadrugarstvu iz 1996. godine.
Ministarka je, povodom 120 godina od osnivanja prve zemljoradničke zadruge i međunarodnog dana zadrugarstva, podsetila da je Srbija jedna od 11 članica osnivača Međunarodnog zadružnog saveza i da ta saradnja nije prekidana ni za vreme sankcija Srbiji.
U Srbiji postoji oko 628.000 porodičnih gazdinstava i oko 3.000 različitih organizacija i udruženja koja poseduju zemljište, naveo je predsednik Društva agrarnih ekonomsta Srbije Miladin Ševarlić i dodao da ako ti domaćini nemaju perspektivu u Srbiji, pitanje je da li i zemlja ima perspektivu.
On je ukazao da je Srbija jedina zemlja koja ima više nezposlenih nego zaposlenih agroekonomista i naveo da je zaposlenih 1.900, a nezaposlenih oko 3.000 poljoprivrednih inženjera i zatražio da im se odobri mogućnost da volontiraju u različitim ustanovama i da dobiju neophodne licence za rad.
Ševarlić je ukazao da treba podstaći razvoj zadrugarstva u Srbiji, bez obzira o kakvom vidu udruživanja da je reč, ali da je najpoželjniji onaj vid udruživanja koji poljoprivrednici sami žele i prihvataju.
On je rekao da bi Srbija uz uspešno udruživanje poljoprivrednih proizvođača mogla da postane druga zemlja u svetu po suficitu u izvozu poljoprivrednih proizvoda, odmah posle Poljske, koja godišnje izvozi te proizvode u vrednosti od oko pet milijardi dolara, a Srbija sada ima suficit od oko milijardu dolara.
Na skupu koji su organizovali Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, Društvo srpskih domaćina i Zadružni pokret, istaknuto je da su u Srbiji mnoga porodična poljoprivredna imanja devastirana, da se stanovništvo iseljava sa sela, posebno u istočnom i južnom delu zemlje, kao i da nam je neophodan efikasan program upravljanja poljoprivrednim gazdinstvima.
Tanjug
