Više od 80 odsto svetske populacije živi pod nebom zasićenim veštačkim osvetljenjem, a u SAD i na zapadu Evrope čak 99 odsto stanovništva, procenili su nedavno naučnici.
Istraživanja su pokazala da veštačko osvetljenje remeti reproduktivne cikluse pojedinih životinjskih vrsta, migracije ptica koje određuju pravac kretanja u odnosu na zvezde, a dovodi i do dezorijentacije noćnih insekata.
Cirkadijalni ritam koji reguliše rad hormona ljudi i drugih telesnih funkcija takođe može da bude poremećen ukoliko ima previše svetlosti tokom noći.
Čak i najveći najtvrdokorniji kritičari ne kažu da gradovi treba da budu u potpunosti u mraku, niti da osvetljenje nije suštiniski element života u urbanim sredinama, ali da društvo treba da se suoči sa rastućim brojem problema, navodi AFP.
U suprotnosti s tim, u Čadu, Centralnoafričkoj Republici i na Madagaskaru, koje su među najsiromašnijim državama na svetu, tri četvrtine stanovnika ima jasan pogled na nebo.
Jedan od najvećih izazova u borbi protiv svetlosnog zagađenja je ubediti ljude da “osvetljenje” nije uvek sinonim za bezbednost, već suprotno, jer istraživanja pokazuju da ljudi pažljivije i sporije voze na putevima koji su u manjoj meri osvetljeni ili bez svetla, navodi agencija.
Lokalne vlasti u bogatim zemljama ulažu napore u zamenu postojeće ulične rasvete s LED-osvetljenjem, koje troši manje energije i traje duže, dodaje AFP.
