Srbija je na svetskoj konferenciji o klimi u Parizu spremna da prihvati obavezujući sporazum i obavezu revizije ciljeva za smanjenje emisija ugljen-dioksida, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.
“Reviziju ciljeva za koju se zalaže EU ne vidimo nužno kao kontinuirano povećanje ciljeva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, već kao kontinuiranu proveru mogućnosti i praćenje smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte”, navela je ona.
Srbija je kao doprinos svetskom sporazumu o klimi koji se očekuje na konferenciji u Parizu od 30. novembra do 11. decembra predvidela smanjenje emisija ugljen-dioksida od 9,8 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu, što je više od četiri puta manje nego EU, ali ministarka poljoprivrede ukazuje da su u EU ciljevi članica neujednačeni i da zavise od opšte spremnosti zemlje za smanjenje.
“EU u svojim ciljevima i ciljevima pojedinačnih država članica EU uvažava širok spektar kriterijuma (koji uključuju i nivo industrijskog i ekonomskog razvoja, bruto domaći proizvod, nacionalne specifičnosti i mogućnosti) i nema razloga da i Srbija nema isti pristup u definisanju i argumentaciji svojih mogućnosti”, navela je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, za Srbiju ne bi bile prihvatljive obaveze smanjenja emisija koje ne važe za druge države članice Okvirne konvencije UN o zaštiti klime, a pre svega za druge države u razvoju, kao ni obaveze koje su drugačije od doprinosa na koji se Srbija obavezala (INDC).
“Tek nakon izrade Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom Srbija bi mogla prihvatiti neke druge obaveze smanjenja emisija, i to onakve kakve bi eventualno utvrdila Strategija”, navela je ministarka zaštite životne sredine.
Navela je da usklađivanje Srbije sa standardima EU zahteva ulaganje, ali i da povećava konkurentnost privrede.
“Suština je da ova ulaganja i periodi usklađivanja sa standardima EU budu realizovani argumentovano i održivo i da se osigura ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte”, navela je ona.
Na konferenciji, na kojoj Srbiju predstavlja tim Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike, Bogosavljević Bošković očekuje obavezujući sporazum zasnovan na doprinosima koje su podnele zemlje, uz predviđenu reviziju u pogledu dovoljnosti i ambicija što bi, kako ocenjuje, bila dobra osnova za dalje ambiciozne aktivnosti na globalnom nivou.
“Značajno je i da za učešće na ovoj Konferenciji država Srbija neće imati troškove iz budžeta, jer je učešće delegacije u potpunosti obezbeđeno iz donatorskih sredstava”, navela je ministarka.
Nakon konferencije u Srbiji će biti održana javna rasprava o Predlogu Zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji će predvideti uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije o emisijama gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih i energetskih postrojenja.
“U cilju postizanja konkretnih smanjenja emisija i efikasnijeg uključenja lokalnih zajednica u borbu protiv klimatskih promena, ministarstvo planira od sredine sledeće godine aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti, korišćenju obnovljivih izvora energije, unapređenju saobraćaja, pošumljavanja i slično, kroz projekat koji će biti finansiran iz Globalnog fonda za životnu sredinu”, navela je ona.
Bogosavljević Bošković je rekla da su počele i aktivnosti na uspostavljanju potrebnih mehanizama za korišćenje globalnog Zelenog klimatskog fonda koji će se u budućnosti koristiti za veće infrastrukturne projekte koji će voditi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
