Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević – Bošković izjavila je večeras da planirane subvencije za poljoprivredu i premije, nakon rebalansa budžeta nisu smanjene i biće isplaćene u skladu sa važećim zakonom o podsticajima u poljoprivredi do kraja godine.
Ona je najavila da će u budžetu za narednu godinu predložiti Ministarstvu finansija, vladi i Narodnoj skupštini, da i dalje budu isplaćivane i subvencije i premije za poljoprivredi. Predlog je da subvencije u biljnoj proizvodnji budu 100 evra po hektaru, a da premije za mleko ostanu sedam dinara po litru kao i ove godine.
Ona je, učestvujući u programu RTS-a, rekla da će parlamentu predložiti da kriterijum za ostvarivanje prava na subvencije u biljnoj proizvodnji bude 20 hektara zemlje koja se obrađuje, a ne 100 hektara kao do sada. To znači da svi oni koji imaju 50, 60 ili 100 hektara i više dobijali subvencije za 20 hektara obradive zemlje.
Bogosavljević – Bošković, koja je danas razgovarala sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o stanju i planovima u poljoprivredi Srbije, rekla je da je Vlada Srbije i bez MMF-a svesna da se sredstva iz agrarnog budžeta moraju racionalno trošiti i to više nego pre, pri čemu se moraju pažljivo pratiti efekti uloženih sredstava države.
Ministarka poljoprivrede je prenela analizu Fonda za hranu Ujedinjenih nacija da se u narednih 10 godina očekuju stabilne cene i ponuda hrane na svetskom tržištu.
Izvršni direktor Denjub Fud grupe Slobodan Petrović ocenio je da je smisaop subevncija da se poljoprivredni proizvodi učine dostupni potrošačima u Srbiji i ocenio da izdvajanje od pet odsto iz republičkog budžeta za subvencije u agraru nije dovoljno, jer je poljoprivreda izvozna šansa Srbije.
Petrović je rekao da subvencije za mleko ne treba davati svima u jednakom iznosu, već prema kvalitetu proizvoda i napomenuo da ove godine Srbija prvi put ima velike tržišne viškove mleka, koje može da plasira u Rusiju, zbog čega proizvođačima treba pomoći da što pre dobiju izvozne dozvole.
Kada je reč o državnoj poljoprivrednoj zemlji, Petrović smatra da bi primarnim poljoprivrednim proizvođačima treba davati u zakup na najmanje pet godina, sa mogućnošću produženja tog zakupa.
Komentarišući pad cene hrane u Srbiji, Petrović je ocenio da je to odraz kupovne moći sanovništva, ali dugoročno nije dobro za proizvođače prehrambenih proizvoda.
Predsednik Društva agroekonomista Miladin Ševarlić smatra da bi smanjenje subevncije u poljoprivredi trebalo amortizovati definisanjem prioriteta u poljoprivredi. On je ocenio da je utopija stav da će samo premijema za mleko biti podignuta proizvodnja mleka u Srbiji, koja iznosi oko tri hiljade litara po grlu, a to je jedna trećina proseka u EU.
Zbog toga Srbija mora brže pristupiti i koristiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu da bi se poboljšalo stanje u domaćem agraru, poručio je Ševarlić.
Tanjug