Tražnja za brašnom i testeninama je povećana, ali ih imamo dovoljno za potrebe tržišta, kaže za Tanjug Predrag Đurović, predsednik Odbora direktora Žitoprometa Senta, jednog od snabdevaca brašnom i testeninama na domaćem tržištu
“Proizvodnja brašna je standardna, dnevno preradimo 280 tona pšenice i proizvoda koji se od te pšenice dobijaju. Tražnja je povećana, ali uspevamo da odgovorimo na sve zahteve”, uverava Đurović. On kaže da za sada nemaju nijedan problem, ni sa aspekta sirovine, kojom raspolažu do početka avgusta, te podseća da žetva počinje krajem juna i početkom jula.
“Oseća se povećana tražnja zbog virusa i cele ove situacije, ali nemamo nijedan razlog zbog čega ne bismo mogli da odgovorimo zahtevu tržišta. Upravo zato što naše slobodne kapacitete koristimo i vikendom, kao što je sada slučaj. Organizovali smo se za rad u četiri smene, kako bismo mogli da odreagujemo po svim zahtevima naših kupaca”, kaže on.
Kad je reč o mogućoj zabrani izvoza, radi nesmetanog snabdevanja domaćeg tržišta, a usled situacije sa širenjem virusa COVID -19, Đurović kaže da oni “u ovom trenutku nemaju nijedan problem, ni u manjku sirovina, ni kapaciteta, ni u mogućnosti za pakovanje”, te da “mogu povećati produktivnost, da bi uspeli da svim dugogodišnjim kupcima u zemlji i u regionu obezbede uredno snabdevanje“.
“Po mom mišljenju, sve ono što se nalazi u našoj zemlji, a tiče se prehrambene industrije, tu mislim na proizvođače ulja, šećera, brašna i testenine, mi svi imamo u svojim silosima i magacinima sirovine koje smo obezbedili do nove žetve ili kampanje. Prema tome, ovo jeste u ovom trenutku pojačana tražnja, ali nama je, na kraju krajeva, bitno da snabdevamo kako naše stanovništvo, koje uredno uspevamo da snabdevamo, tako i naše dugogodišnje poslovne partnere u regionu, da bi i oni svoje potrošače, takođe, mogli uredno da snabdevaju. Mi nijedan problem nemamo ni u manjku sirovina, ni kapaciteta, ni u mogućnosti za pakovanje“, kategoričan je Đurović.
On ukazuje da bi zabrana izvoza, uz pretpostavku da obezbede stabilnost snabdevanja u našoj zemlji, našem stanovništvu, dovela u pitanje njihovo poslovanje sa partnerima u regionu.
“Ako se u tom trenutku pojavi neko drugi, koji iskoristi priliku, jako je teško vratiti se sa svojim redovnim poslom u redovnim okolnostima na pozicije tržišta, jer svima nam je, pored toga da se zdravstveno održi i nacija i stanovništvo i prehrambena sigurnost, bitno da i kada sve ovo prođe, nastupamo na tim tržištima, koja su za nas tradicionalna i da ostvarimo devizne prilive koji su bitni i za našu zemlju“, kaže Đurović.
