Evropska komisija priprema plan za jačanje snabdevanja đubrivima, ali umesto brzih kriznih mera, Brisel se opredeljuje za dugoročniji pristup: veću upotrebu stajnjaka, digestata i poljoprivrednog otpada kao izvora hraniva za zemljište

Plan, čije se usvajanje očekuje u utorak, dolazi u trenutku kada rast cena gasa i đubriva ponovo otvara pitanje troškova proizvodnje hrane u Evropi. Prema nacrtima u koje je uvid imao Politico, Evropska komisija ne predviđa mere koje bi odmah ublažile pritisak na poljoprivrednike, već se oslanja na regulatorne promene koje bi trebalo da smanje zavisnost EU od đubriva zasnovanih na fosilnim gorivima.

Evropa veliki deo đubriva proizvodi sama, ali uz korišćenje uvoznog gasa. Nakon zatvaranja Ormuskog moreuza krajem februara, cene gasa su porasle, a globalno tržište đubriva dodatno se zateglo. Cene su, prema navodima POLITICO-a, oko 70 odsto više nego 2024. godine.

Poljoprivrednici i njihove organizacije, međutim, ocenjuju da plan ne nudi odgovor na najhitnije probleme. Predsedavajuća Odboru za poljoprivredu Evropskog parlamenta Veronika Vrecionová poručila je da su farmeri očekivali „odlučnu akciju”, a ne nove mape puta.

Slično upozoravaju i poljoprivredna udruženja. José María Castilla iz španske organizacije ASAJA ocenio je da evropski farmeri ne mogu da čekaju još jedan dugoročni plan dok troškovi proizvodnje rastu, a kapaciteti za proizvodnju đubriva u Evropi slabe. Prema njegovim rečima, ovo više nije samo pitanje cena, već i strateške autonomije, bezbednosti hrane i opstanka evropske poljoprivrede.

Brisel, ipak, ne poseže za najbržim merama. Jedna od njih bila bi obustava carina i dodatnih dažbina na uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije, ali bi takav potez istovremeno značio i finansijsku korist za Moskvu. Komisija, prema nacrtima, ostaje pri stavu da su te carine, uvedene u junu 2025. godine, neophodne kako bi se smanjila strateška zavisnost od Rusije.

Druga moguća kratkoročna mera bilo bi usporavanje primene CBAM-a, mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, na uvoz đubriva iz zemalja sa slabijim klimatskim pravilima. Takav potez bi privremeno mogao da pojeftini uvoz za poljoprivrednike, što su tražila i velika evropska poljoprivredna udruženja. Međutim, Komisija je, prema navodima POLITICO-a, odustala od tog pravca jer bi to predstavljalo korak unazad u odnosu na klimatske ambicije EU.

U fokusu plana zato su izmene postojećih pravila, uključujući odredbe o RENURE-u u okviru Direktive o nitratima. One omogućavaju upotrebu azota izdvojenog iz stajnjaka u područjima gde postoji zabrinutost zbog zagađenja voda. Komisija sada želi da se ta pravila prošire i na digestate, nusproizvode proizvodnje biogasa koji nastaju razgradnjom stajnjaka i drugog organskog otpada.

Uticajni član Odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta Herbert Dorfmann ocenio je da stajnjak može biti deo rešenja, ali ne i potpuna zamena za mineralna đubriva. „Stajnjak može dati doprinos, ali nikada ne može zameniti đubriva na bazi uree i azota”, rekao je Dorfmann.

Zeleni evroposlanik Thomas Waitz smatra da Komisija ne ide dovoljno daleko i da Evropa mora ozbiljnije da se suoči sa zavisnošću od đubriva zasnovanih na fosilnim gorivima.

Iako je rat u Iranu dodatno pojačao zabrinutost zbog cena energenata i đubriva, veći deo akcionog plana bio je u pripremi i pre najnovije krize. Plan je deo šireg nastojanja EU da, posle krize sa đubrivima iz 2022. godine, smanji zavisnost od uvoznog gasa i ojača sopstvenu otpornost u proizvodnji hrane.

Prema oceni Dorijane Milenkove, više analitičarke za robe u Rabobank, u EU trenutno nema krize sa đubrivima za ovu proizvodnu sezonu, jer je većina količina obezbeđena pre izbijanja najnovijeg sukoba. Zato se Komisija, kako navodi, nije odlučila za hitne krizne mere, već je nastavila sa planom koji je već bio u pripremi.

Ipak, pitanje je da li će dugoročne mere stići dovoljno brzo da ublaže pritisak na poljoprivrednike i potrošače. Komesar za poljoprivredu Christophe Hansen ranije je poručio da želi da se po svaku cenu izbegne scenario u kojem farmeri odustaju od proizvodnje u narednom ciklusu.