Na konferenciji ”Farming the Future: Pametna poljoprivreda na Zapadnom Balkanu“, u organizaciji Centra za istraživanje javnih politika, Privredne komore Beograda i Saveta za pametnu poljoprivredu PKS, u fokusu je bila transformacija agrara u regionu – kako ga učiniti pametnijim, održivijim i spremnijim za izazove klimatskih promena i tržišnih nestabilnosti

Ova dvodnevna konferencija održava se danas, 18. septembra i sutra, 19. septembra, u okviru regionalnog projekta ”SMARTLABOR – Jačanje saveza za razvoj politika i testiranje u oblasti inovacija, digitalizacije i tržišta rada na Zapadnom Balkanu“, koji sprovode Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM), uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške (NMFA).

Skup je danas otvorila Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika predstavljanjem novoformiranog Saveta za pametnu poljoprivredu – tela koje okuplja aktere iz agrobiznisa, tehnoloških kompanija, univerziteta, istraživačkih instituta i državnih institucija. Cilj je, naglasila je, povezivanje različitih sektora radi unapređenja održivog rasta, digitalne transformacije i bezbednosti hrane, prenosi portal Biznis.

Savet je osnovan zajedničkom inicijativom organizacija iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i BiH. Iako osnivači nisu primarno iz poljoprivrede, iskustvo u digitalizaciji, tržištu rada i razvoju privrede omogućilo im je da izgrade mrežu koja danas broji 20 ekspertskih grupa i članove iz šest država.

Tokom panela istaknuto je da poljoprivreda već koristi robotička i digitalna rešenja – od algoritama u kombajnima do ”robota-pastira“.

Do sada je Savet identifikovao ključne aktere u regionu, razvio platformu Smart Labour, sproveo šest istraživanja i pokrenuo obuke poput vebinara o sajber bezbednosti, zaštiti podataka i pristupu finansiranju. Sve ovo podržano je kroz projekat Smart Balkans. Poseban akcenat stavljen je na pitanje održivog finansiranja, jer, kako je Anđelković naglasila, ”bez kapitala ne možemo ostvariti naše ciljeve“.

Paneli održani tokom dana doneli su različite perspektive. Govorilo se o inovacijama i digitalnim rešenjima, ali i o neuspesima jer, kako su istakli učesnici, i iz grešaka se uči. U poljoprivredi se već koriste robotička rešenja – mašine koje uzorkuju zemljište, kombajni koje vode algoritmi i čak ”roboti-pastiri“ koji pomažu u čuvanju stoke.

Jasna Mastilović iz BioSense Instituta naglasila je da je precizna poljoprivreda već realnost.

“Senzorima i kamerama pratimo stanje zemljišta i biljaka, a veštačka inteligencija analizira podatke i pomaže u donošenju odluka. Na taj način poljoprivrednici imaju precizne informacije o svojim parcelama i zasadima, što vodi ka većim prinosima i manjem riziku“, rekla je Mastilović.

Pored robotike razvijaju se i rešenja za lance snabdevanja, naročito za kvarljivu robu. Tu važnu ulogu ima blokčejn tehnologija, koja omogućava proveru porekla i kvaliteta proizvoda, čime se gradi poverenje između proizvođača i potrošača. Ipak, istraživači se suočavaju sa preprekom – njihova rešenja često ostanu na nivou ideje ili prototipa.

“Potrebne su kompanije koje će rezultate istraživanja pretvoriti u komercijalne proizvode. Zato moramo jačati saradnju između istraživačkih institucija i privrede, kao i kancelarija za transfer znanja i tehnologije“, poručila je Mastilović.

Ona je podsetila da domaći sistem karakteriše specifična struktura: dominiraju mala i srednja gazdinstva i instalacije koje često pokreću inovacije, ali istovremeno postoje i ozbiljni istraživački instituti sa velikim ambicijama.

Problem nastaje kada se govori o velikim korporativnim strukturama u poljoprivredi, koje imaju visoke tehničke kapacitete. Ključno pitanje, kako kaže Mastilović, jeste – kako ubrzati širu primenu tehnologija. Nije dovoljno samo razviti alat ili mašinu, već ga treba približiti farmerima i prilagoditi njihovim realnim potrebama.

„U tom procesu ključnu ulogu ima tehnički medijator – posrednik između kompanija i nacionalnih institucija. To je stručnjak koji može da razume obe strane, prevede kompleksne inovacije na jezik proizvođača i pomogne da tehnologija zaživi u praksi“, istakla je Mastilović.

Upravo takvi posrednici, prema njenim rečima, najviše mogu koristiti srednjim gazdinstvima. Ona jesu brojna širom sveta, ali nemaju dovoljno resursa i kapaciteta da samostalno uvedu najsavremenija rešenja.

Na tržištu je sve veća potražnja za tehnologijama, a bespilotne letelice su jedan od najvidljivijih primera. Njih već koriste mnogi proizvođači, ali kako je rekao jedan od učesnika panela – Blagoje Mukanov iz AgFutura Technologies sama kupovina drona je tek početak.

“Kada se proda tehnologija, mora se prodati i znanje – kako da se koristi i kako da se održava. Bez toga ona ne može ostvariti svoj puni potencijal“, naglasio je Mukanov.

Dronovi, prema njegovim rečima, najbolje pokazuju izazov ranih faza tehnološkog razvoja u poljoprivredi. Svi pričaju o njima, ali u praksi se često dešava da kupljeni uređaji završe neiskorišćeni.

“Ljudi ne znaju kako da ih održavaju, pa dron ostane zapušten i stoji po strani. To nije samo naš problem -tako izgleda početak svake industrijske promene, kada infrastruktura i znanje još nisu dovoljno razvijeni“, dodao je Mukanov.

Iz poslovnog sektora istaknuta je uloga kompanije Nestlé, koja je u Srbiji od 2021. godine uložila oko dva miliona švajcarskih franaka u razvoj lokalnih lanaca snabdevanja.

Mina Radović, specijalista za implementaciju održivih praksi na tržištu u kompaniji Nestlé, istakla je da je originalnost u poljoprivredi jedan od strateških stubova poslovanja kompanije, i globalno i lokalno.

Kako je podsetila, Nestlé je u Srbiji još 2021. godine pokrenuo lokalni program sa domaćim dobavljačima, koji je počeo od proizvodnje povrća za začine – paškanata, peršuna i šargarepe – uz primenu regenerativnih praksi i agrošumarstva. Rezultati su bili vidljivi kroz bolje prinose na gazdinstvima.

Program se od tada proširio i na proizvodnju soje, koja se zajedno sa povrćem prerađuje u fabrici u Surčinu. Nestlé je u Srbiju od 2021. uložio gotovo dva miliona švajcarskih franaka, ali, kako ističe Radović, podjednako važna kao finansijska pomoć jeste i podrška kroz znanje i praktična iskustva.

Konferencija je pokazala da se u regionu sve više ulaže u inovacije i održivost, ali i da najveći izazov ostaje – kako nove tehnologije i znanje preneti do samih proizvođača. Spoj nauke, biznisa i tradicije, prema oceni učesnika, može učiniti poljoprivredu Zapadnog Balkana otpornijom i konkurentnijom na globalnom tržištu.