Urbani vrtovi koji sežu ka nebu predstavljaju budućnost poljoprivrede, tvrdi belgijski arhitekta. Neboder od 132 sprata koji bi sadržao stanove i kancelarije, ali i pirinčana polja i voćnjake, projekat je Vinsenta Kalebauta.
Samoodrživa zgrada pod nazivom “Dragonfly” (vilin konjic) energiju bi crpela iz vetra i sunca, a toplotu bi čuvala zahvaljujući fasadi od čelika i stakla. Otpad bi se pretvarao u tečno stanje i koristio kao prirodno đubrivo.
– Zamislite da iz svog stana izlazite u hodnik pun cveća i jedete jabuku koju ste ubrali u voćnjaku na četvrtom spratu. Na putu do kancelarije prolazite kroz baštu koja se sama greje i sakuplja kišnicu – opisuje Kalebaut svoju futurističku viziju.
On bi urbanu farmu smestio na ostrvo Ruzvelt u Njujorku, gde bi izgradio i pijacu na kojoj bi stanari prodavali voće, povrće, meso i mlečne proizvode.
Projekat je predstavio na internacionalnom sajmu u Kini, ali dosad se nije javio nijedan zainteresovani kupac. ”Ljudi me ismevaju i misle da govorim o naučnoj fantastici”, kaže belgijski arhitekta.
Ipak, njegove ideje su poslužile kao inspiracija za druge projekte. Među njima je Pasona u Tokiju, poslovna zgrada od devet spratova koja zaposlenima omogućava da uzgajaju voće i povrće u specijalnim “zelenim zonama”.
Blic
