Proizvođači svinja u Srbiji suočavaju se sa sve većim problemima u prodaji tovljenika, uz pad otkupne cene žive mere i pritisak jeftinijeg uvoznog mesa. Na problem je ukazano na Međunarodnom stručnom skupu o savremenoj genetici u svinjarstvu, održanom u Novom Sadu, gde su proizvođači i stručnjaci razgovarali o izazovima domaće proizvodnje, tržištu i potrebi za većom produktivnošću farmi
Jedan od trenutno najvećih problema je otežan plasman tovljenika veće težine, posebno svinja od 150 i više kilograma, koje se, prema rečima proizvođača, teže prodaju nego ranije. Takva situacija dodatno opterećuje farme, jer produženo držanje životinja znači i veće troškove hrane, prostora i rada.
„Velike svinje, od 150 do 180 kilograma, nemamo kome da prodamo mesecima. Naša farma nedeljno stavlja u tov ili uzgoj nazimica oko 500 prasadi. Od toga 150 ide za priplod, a 350 za klanje, a zamislite situaciju kada sada imamo oko 4.000 svinja neprodatih“, kaže za RTS Roland Holo, proizvođač svinja iz Doroslova.
Uvozno meso pritiska domaće tržište
Na skupu, koji je organizovala „Holo korporacija“ iz Doroslova, istaknuto je da profesionalni proizvođači svinja u zemljama van Evropske unije mogu da postignu kvalitet mesa uporediv sa onim u EU. Međutim, problem nastaje na tržištu, gde se, kako je ocenjeno, pad otkupne cene ne prenosi uvek i na krajnje potrošače.
Drugim rečima, dok proizvođači dobijaju sve nižu cenu za živu meru, maloprodajne cene mesa u trgovinama ne prate isti tempo pada. To dodatno otvara pitanje položaja domaćih farmi u lancu snabdevanja, ali i odnosa između uvoza, trgovine i domaće proizvodnje.
Vlado Vuković sa Fakulteta poljoprivrednih nauka u Skoplju ocenjuje da profesionalni proizvođači u Srbiji i Severnoj Makedoniji danas postižu rezultate i kvalitet koji su uporedivi sa evropskim farmama.
„Oni koji rade profesionalno i u Makedoniji i u Srbiji imaju cenu koja je ekvivalentna evropskim proizvođačima. Drugo je pitanje politika, jer Evropska unija, na primer, zna da zadrži meso kako bi kontrolisala cenu na tržištu, drži ga na lageru šest meseci smrznuto, a zatim ga pušta u promet. Nažalost, to meso dolazi u treće zemlje, odnosno u Srbiju, Makedoniju i ostale zemlje“, navodi Vuković.
Genetika i produktivnost kao uslov opstanka
Stručnjaci upozoravaju da će budućnost svinjarske proizvodnje zavisiti od produktivnosti svake pojedinačne farme, boljeg upravljanja i ulaganja u savremenu genetiku. Kako je istaknuto, farme koje žele da ostanu konkurentne moraće precizno da prate proizvodne rezultate i da povećavaju broj kvalitetno odgajenih prasadi po krmači.
„Mora se kao biološki minimum podvući crta na najmanje 30 odgajenih prasadi po krmači godišnje, da bi proizvodnja u budućnosti bila rentabilna. U ovom momentu imamo farme koje imaju preko 33,5 ili 34 zalučena praseta po krmači godišnje. Govorimo o kvalitetno zalučenim prasadima po krmači godišnje“, naglašava Milija Barović, stručnjak za proizvodnju svinja.
Prema njegovim rečima, ulaganje u genetiku nije samo pitanje boljeg prirasta, već i ukupne efikasnosti proizvodnje. U uslovima niskih otkupnih cena, svaka razlika u produktivnosti može biti presudna za opstanak farme.
Otkupna cena daleko od ekonomski opravdane
Dodatni pritisak na domaće svinjare predstavljaju i poznati problemi koji već duže vreme opterećuju sektor: afrička kuga svinja, potreba za prilagođavanjem uslovima dobrobiti životinja i visoki troškovi proizvodnje. U takvim okolnostima, otkupna cena od oko 140 dinara po kilogramu žive mere ocenjuje se kao nedovoljna i gotovo duplo niža od ekonomski opravdane.
Proizvođači upozoravaju da ovakva cena ne može da pokrije realne troškove proizvodnje, naročito na farmama koje rade u kontinuitetu i imaju veliki broj životinja u tovu. Ukoliko se trend nastavi, domaće svinjarstvo moglo bi da se suoči sa dodatnim smanjenjem proizvodnje, gašenjem manjih farmi i još većom zavisnošću tržišta od uvoznog mesa.
Poruka sa skupa u Novom Sadu bila je da domaći proizvođači imaju znanje, kvalitet i mogućnost da budu konkurentni, ali da im je za opstanak potreban stabilniji tržišni ambijent, bolja zaštita domaće proizvodnje i jasnija strategija razvoja svinjarstva.
