Odgajivači autohtonih rasa predstavljaju čuvare banke gena, ključnu kariku u negovanju genetičkih resursa, ali opstanak starih autohtonih rasa uslovljen je i podrškom vlasti. Međutim, za očuvanje autohtonih rasa u 2021. godini Ministarstvo poljoprivrede predvidelo višestruko manje novca nego prethodnih godina
Jugoistočna Srbija je jedno od najvažnijih utočišta za preostale autohtone rase životinja. Naročito je veliki broj odgajivača na području opština Dimitrovgrad i Bosilegrad i grada Pirota.
Ovi genetički resursi predstavljaju nacionalno blago i svojevrsno osiguranje za opstanak savremenog stočarstva. Zbog njihove specifičnosti i proizvodnih karakteristika one zaostaju u pogledu ekonomske isplativosti.
U industrijskoj stočarskoj proizvodnji kakva je danas najzastupljenija, inostrane rase donose odgajivačima više prihoda. Zato je uzgoj autohtonih rasa u mnogim državama zasnovan, između ostalog, i na podsticajima koji odgajivačima služe kao nadoknada razlike u prihodima koju bi ostvarili da drže tzv. plemenite, industrijske rase.
Takav je slučaj i u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina. Podsticaji su doveli do povećanja broja odgajivača i oporavka nekih rasa.
Nažalost, Ministarstvo poljoprivrede je za očuvanje autohtonih rasa u 2021. predvidelo višestruko manje novca nego prethodnih godina – svega 30 miliona dinara. To je, po nekim procenama, deset puta manje od iznosa koji će potraživati odgajivači kojih u Srbiji ima više od 1.800. Ukoliko se uzme u obzir da država po jednom zahtevu može da isplati do tri miliona dinara, to znači da će predviđeni iznos biti dovoljan za svega nekoliko desetina odgajivača, a da će preostalih više od hiljadu ove godine ostati bez podsticaja.
Ovakva situacija je navela mnoge odgajivače da se u vidu peticije obrate Ministarstvu poljoprivrede i Vladi Srbije sa zahtevom da se u 2021. godini nivo izdvajanja za autohtone rase ne umanjuje u odnosu na prethodne godine.
Odgovor još nisu dobili.
