Dok kišnih oblaka nema ni na vidiku, rezerve vode kriju se pod zemljom. Bunari još odolevaju pred avgustovskom žegom, ali sa većom potrošnjom, i njima, ali i poljoprivrednim dobrima preti suša. Iako domaćine najviše brine hoće li se videti dno, kvalitet vode testiraju samo po svom nepcu i njuhu, jer “nadležni” za kontrolu upravo su sami vlasnici.

U nebo molećivo gledaju proizvođači kupusa koji su poslednje zasade na njive polegli krajem jula. Mladica raste, prihranjuje se, ali najviše što joj sada treba jeste voda.

– Sva privredna domaćinstva za potrebe zalivanja snabdevaju se iz bunara, ali, hvala bogu, vode još ima – kaže Goran Puača iz Udruženja “Futoški kupus” iz okoline Novog Sada. – Još nije faza najveće potrošnje, a već se poznaje da je nivo vode opao. Kiša je više nego dobrodošla da se biljka razvije. U suprotnom, biće teško. “Žeđ” bi mogao osetiti i izdan, ali samo pojedničano i u zavisnosti od potrošnje. Ni za njih ne bi bila naodmet kiša.

– U poređenju sa 2012. godinom koja je bila izuzetno sušna zbog visokih temperatura, ovog leta nivo podzemnih voda je dosta povoljniji na čitavom području Srbije i ne očekuju se drastične promene do kraja leta – kaže Milan Tripković, inženjer hidrogeologije i rukovodilac grupe za istraživanje režima i bilansa podzemnih voda iz RHMZ. – Prihranjivanje bunara usko je vezano za stanje podzemnih voda, čiji se nivo smanjuje periodično, tokom letnjih meseci. Podzemne vode prve izdani obnavljaju se kišom i prilivom iz reka. Kako je leti nizak vodostaj reka, a padavina, koje se infiltriraju u zemlju, ima manje, opadaju i njihovi kapaciteti. Ne treba zaboraviti da su kofe u bunarima zamenile pumpe, koje crpe daleko veću količinu vode.

Kada je reč o domaćinima koji su “izbunarili” vrelo pitke vode, ne bi trebao da količina bude jedina briga, kako je to najčešći slučaj.

– Prvi izdan koji se koristi u kopanim bunarima, najbliža je površini, pa tako je i najizloženija zagađenjima i često već i zagađena – ističe Tripković.

Zavodi za javno zdravlje redovno kontrolišu samo kvalitet vode u mreži javnog vodosnabdevanja, dok su sami vlasnici odgovorni za održavanje rezervi vode.

– Prema pravilniku, vlasnici bi trebalo dva do četiri puta godišnje da kontrolišu kvalitet vode u laboratoriji najbližeg Instituta ili Zavoda za javno zdravlje – kažu iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.


Dubina i do 350 metara

Tačan broj bunara u Srbiji ne postoji, kako oni obično promaknu u rupama Zakona o izgradnji i planiranju koji definiše da se za izgradnju svih pomoćnih objekata, pa i samih bunara, treba podneti zahtev za građevinsku dozvolu. To još moraju da poštuju registrovana poljoprivredna dobra i preduzeća čija je delatnost vezana za eksploataciju vode. Dubina kopanih bunara, koji su tipični za snabdevanje domaćinstava, doseže do 50 metara, dok bušeni idu i po 100 do 350 metara pod zemljom.

Novosti