Knjiga ”Malina” (”Raspberry, the management, processing and marketing”), koju je objavilo Naučno voćarsko društvo Srbije, namenjena je naprednim uzgajivačima maline u Čileu, Argentini, Peruu, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj i Bugarskoj
Naučno voćarsko društvo Srbije sa sedištem u Čačku objavilo je ovih dana na engleskom jeziku obimnu studiju pod nazivom ”Malina” (”Raspberry, the management, processing and marketing”) čiji su autori profesor dr Svetislav Petrović, negdašnji dekan Agronomskog fakulteta u ovom gradu, i naučni istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo, dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović.
– Do sada u svetu objavljene studije na engleskom jeziku oslanjaju se pre svega na naučni pristup malinarstvu, a mi smo u svojoj spojili nauku i praktična iskustva, i terenske podatke srpskih malinara koji su vodeći na planeti – kaže za Politiku dr Aleksandar Leposavić.
Štampanje je finansirao Nićifor Aničić iz Johanesburga, tekst reprezentativnog izdanja od 250 strana na engleski je preveo dr Darko Jevremović, tiraž je 500 primeraka a recenzenti profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Darinka Koron sa Agronomskog instituta iz Ljubljane i dr Alena Gajdošova iz Njitre (Slovačka), sa tamošnjeg Instituta za biljnu genetiku i biotehnologiju. Knjiga je namenjena naprednim uzgajivačima maline u Čileu, Argentini, Peruu, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj i Bugarskoj.
Proizvodnja maline u svetu poslednjih decenija beleži tendenciju rasta, navode autori studije u uvodnom delu. Posmatrano po kontinentima, najveći obim je u Evropi (više od 60 odsto), zatim Sverenoj Americi (SAD, Kanada), Južnoj Americi (Čile a novijih godina i Argentina) i Aziji (Kina).
Po ubranim količinama ploda na Starom kontinentu na prvom mestu je Rusija, slede Srbija, Poljska, Ukrajina, Bugarska, Mađarska, Francuska, Španija. Međutim, najveća robna proizvodnja ostvaruje se u Srbiji odakle se više od 95 odsto svežih i prerađenih plodova plasira na svetsko tržište. U Rusiji čak devet desetina roda bude izneto na tezge u lokalnim prodavnicama, a slično je i u SAD u skladu sa poznatom činjenicom da su velike zemlje manje zavisne od svetskog tržišta.
Po podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) u razdoblju od 2006. do 2014. godine u svetu se (bez podataka za Rusiju) proizvodi oko 372.000 tona godišnje, a sa ruskom proizvodnjom to dostiže od 450.000 do 500.000 tona.
Proizvodnja maline u Srbiji od 1880. godine
U Srbiji, malina se gaji od 1880, kad su naši iseljenici doneli prvu kultivisanu sortu marlboro, najpre u valjevski a nešto kasnije i u čačanski kraj. Proizvodnja u Srbiji beleži izuzetno visoku stopu rasta od 1981. do 2014. godine, a 2015. u malinjacima naše republike ubrano je čak 100.000 tona plodova.
Autori su na kraju studije dali, mereći svaki cent, prikaz koliko bi podizanje malinjaka koštalo nove ulagače, a podaci se zasnivaju na cenama sa srpskog tržišta. Tako bi za hektar novog malinjaka na ime troškova materijala (sadnice, đubrivo, stubovi, žica…) voćar morao da uloži 9.375 evra. Troškovi usluga (radovi na terenu, oranje, drljanje, dovoz vode…) iznose 1.925, dok se za radnu snagu mora izdvojiti 2.760 evra. To ukupno iznosi 14.222 evra za hektar novog zasada, ali tu troškovima nije kraj, ako se želi sigurna proizvodnja. Jer, ugradnja programiranog sistema za zalivanje kap po kap košta dodatnih 7.000 do 9.000 evra, a protivgradna mreža još 15.000–20.000 evra po hektaru.
