Srbija nije zemlja jabuka, ali ima sve preduslove da to postane, tvrde vodeći proizvođači u zemlji. Sa svojim geografskim položajem i vrlo povoljnim klimatskim uslovima naša zemlja bi mogla da bude daleko veći proizvođač ovog voća
Dozvoljena količina otrova iz plesni aflatoksina u mleku na domaćem tržištu od 1. januara ponovo je spuštena na nivo koji se primenjuje u EU, od 0,05 mikrograma po kilogramu. Afera sa aflatoksinom otvorila je pitanje da li je prihvatanje evropskih standarda ishitreno i nedovoljno pripremljeno, ali i ukazala na slabosti našeg sistema kontrole tržišta.
Po obimu proizvodnje i privrednom značaju u grupi jagodastog voća u našoj zemlji malina je na prvom mestu. Istovremeno, u svetskoj produkciji ove vrste voća, u zavisnosti od godine, Srbija zauzima od drugog do četvrtog mesta, kaže naučnik čačanskog Instituta za voćarstvo, Aleksandar Leposavić.
I taman kad se stekao utisak da je vraćanje poljoprivrednog zemljišta pravim vlasnicima u postupku restitucije počelo da se odvija bez većih problema, ispostavilo se da nije tako.
Iako smo se prihvatanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezali da ćemo već od 2017. omogućiti strancima da kupuju naše njive, Srbija, tvrdi prof. dr Tatjana Jovanić, ima mogućnosti da zaštiti svoje nacionalne interese
Stručnjaci upozoravaju da ukidanje kvota za evropske mlekare može opasno da uzdrma domaću industriju. Evropljani su do sada za višak proizvodnje plaćali penale
Poljoprivrednim proizvodima iz Srbije se, nedavno potpisanim sporazumima, otvara “ulaz” na veliko i večno “gladno” tržište Kine
Zanimljivo je to da država hoće da stimuliše male proizvođače, a i sistemu podsticaja i dalje ostavlja velike, uprkos smanjenju granice za subvencije u ratarstvu na svega 20 hektara.
Predloženi budžet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za 2015. iznosi 41,3 milijarde dinara, što će biti za oko 10 odsto manje nego što je izdvojeno za ovu godinu
Šaran će, tradicionalno, biti glavna zvezda nikoljdanskih trpeza, ali iako za njim ovih dana vlada prava pomama i iako se iz naših najvećih ribnjaka dnevno isporučuje i 50 tona te ribe, alasi se, sva je prilika, neće ovajditi. Konce im, kako kažu, mrse veliki marketi koji obaraju cene preko svake mere, a dave se i u crnom tržištu koje pojede više od polovine ulova šarana.
Nacionalni Savet za bezbednost hrane ne postoji, ali nadležni tvrde da sistem kontrole dobro kontroliše. Raste uvoz takozvanog prehrambenog otpada od klaničari iz EU
Ima biznismena koji odlično zarađuju, nema ih u tabloidima, ne rade preko ofšor zona i upisani su kao stopostotni vlasnici
© 2014 - 2019 · www.agronews.rs by agrocommunications doo
- WORDPRESS veb lokacija sa Sebastian Paulke | Onlineshop24 -