Najave da će podbaciti rod izazvale su rast tražnje za sojom i kukuruzom, koje u stočnoj hrani učestvuju 60 procenata. Cena soje je na desetogodišnjem maksimumu sa 85 dinara bez PDV-a, što je duplo skuplje nego prošle godine
Da bi smanjili troškove stočari soju pokušavaju da zamene jeftinijim mekinjama, za čiju proizvodnju su mogućnosti ograničene. Cena mekinja se skoro izjednačila sa cenom brašna, koje se na veliko prodaje od 31 do 35 dinara za kilogram.
Vlastimir Filipović, vlasnik mlina objašnjava da od sto kilograma pšenice ne mogu da dobiju više od 27 kilograma mekinja. – Sve što bi bilo više, onda to nisu mekinje, stoka neće da konzumira – ističe Filipović.
Povećana tražnja za žitaricama, pokrenula je prodaju “na zeleno”. Proizvođači stočne hrane već sada ugovaraju kupovinu kukuruza za 20 i soje za 81 dinar za kilogram.
– Seme praktično nije ni ušlo u zemlju mi već imamo prodaju na terminskom tržištu od novog roda 2021. i kukuruza i soje i suncokreta i oni ukazuju da će tržišna pozicija ovih kultura i sledeće godine biti veoma dobra – naglašava agrarni analitičar Žarko Galetin.
U Udruženju tovljača procenili su isplativosti proizvodnje do kraja godine – kažu cena svinja bi mogla biti duplirana.
Čedomir Keco iz Udruženja “Agroprofit” smatra da prodaja svinja bez 2,20 EUR za dva ili tri meseca nije realna, a junadi za 2,30 do 2,50 evra će biti jedva pokrivanje troškova.
Posledice skupe stočne hrane, prvi će osetiti živinari i proizvođači mleka, a onda i u mesare stižu više cene.