Zbog nestašice limuna i pomorandži u Grčkoj i Turskoj ti agrumi u Srbiji nikada nisu bili skuplji – kilogram limuna košta 380, a pomorandži 260 dinara.
Limun se u Beogradu u pojedinim marketima prodavao po skoro 400 dinara, u Nišu po 350 i Leskovcu po 270 dinara. Kilogram pomoranži u prestonici istovremeno je koštao skoro 300 dinara, dok se na jugu zemlje mogao pazariti za 200.
Šest limunova košta više nego jedno pile. Četiri pomorandže istovremeno koštaju kao šest kilograma šljiva, pet kilograma bresaka, a za 50 dinara čak su skuplje i od grejpfuta.
Takve cene, biće sve do polovine oktobra, kada počinje berba ovog južnog voća u Evropi. Tada bi cena limuna mogla da padne na 150 dinara, a pomorandži na sto, piše Blic.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na katedri za voćarstvo Mihailo Nikolić kaže da je limun skup jer ga nema u Turskoj i Grčkoj, zemljama koje agrumima snabdevaju gotovo celu Evropu.
Poslednjih nedelja limun i pomorandže u Srbiju dolaze iz Brazila i Argentine, koja je najveći proizvođač limuna na svetu, pa troškovi transporta dižu cenu i do 40 odsto.
“Prošle godine Turska i Grčka su imale lošu sezonu. Bilo je dosta kiše, pa su nepovoljni uslovi napravili ozbiljan poremećaj koji u proizvodnji limuna posledice pravi bar dve godine. Limun je slabo rodio, pa ga sada uvozimo iz dalekih zemalja. Poremećaj je napravila i politička kriza u Libiji, Siriji i Tunisu, zemljama koje ovim južnim voćem u značajnoj meri snabdevaju Evropu”, ocenio je profesor Mihailo Nikolić.
Nikolić je istakao da su skupe i pomorandže ali da je razlog „mrtva sezona“. Njihova berba počinje u novembru, pa su septembar i oktobar meseci kada je ponuda najmanja, a cena najveća.
U Privrednoj komori kažu da Srbija godišnje uveze limuna za 17 miliona dolara, a pomorandži za oko 24 miliona. Najviše se uvozi iz Grčke i Turske.
“Cene su u ovom delu godine najveće jer su zalihe iz prethodnog roda uglavnom potrošene”, napominju u Privrednoj komori Srbije.
Agrumi su, inače, osetljive kulture, njihova cena najviše zavisi od vremenskih uslova. Argentina je, recimo, 2013. godine imala lošu sezonu. Usled mraza, 60 do 70 odsto ukupne proizvodnje je uništeno. Limun je tada u Evropi desetkovala gljivična bolest.