Cene ratarskih kultura solidne, zarada mala
Prema rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i šećerne repe ove godine su solidne, a ratari će imati malu zaradu
”U poređenju sa prošlogodišnjim cenama, usevi su sada malo skuplji, i to je dobar znak da se prilike u ratarstvu menjaju nabolje”, kazao je Galetin.
Govoreći o ceni soje, naveo je da je bitno da tokom žetve, a i kasnije, soja ne padne ispod 40 dinara jer bi u tom slučaju poljoprivrednici ostali bez minimalne zarade. ”Prava cena kojom bi ratari bili baš zadovoljni je 48 dinara, sa PDV-om. Naša soja nije genetski modifikovana, već se može koristiti za ljudsku upotrebu pa naspram tog kvaliteta treba je i vrednovati”, naglašava predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković.
Posle soje sledi i vađenje šećerne repe. Kompanija ”Sunoko” objavila je da će repa koštati 34 evra tonu, a po to toj ceni otkupljivaće repu i drugi prerađač, ”Helenik šugar” u fabrici šećera u Crvenki.
”Cenu repe formiraju fabrike jer ugovaraju setvu i tako drže cenu, pa u takvim prilikama, kada nema repe na slobodnom tržištu, ratarima daju mogućnost da minimalno zarade, a oni obezbede sirovinu za izvoz i više zarade”, naveo je on.
Koliko će ratari zaraditi na toj ceni i da li će, zavisiće od prinosa. U pogledu cene, slažu se da je solidna i pristojna, premda bi, navode, tona repe mogla biti i 36 evra.
Žetva suncokreta pri kraju
Žetva suncokreta privodi se kraju, a sa njom se polako završava i otkup ovogodišnjeg roda. Mada ratari nisu baš zadovoljni prinosima, akontacionom cenom jesu, pošto su za kilogram zrna dobili onoliko koliko su smatrali da vredi ovogodišnji rod – od 35 do 38 dinara, sa PDV-om.
”Još ne znamo koliko će biti konačna cena, ali zahvaljujući tome što je bilo više otkupljivača, dobili smo cenu kojom smo, možemo reći, zadovoljni jer i od akontnacione cene imamo malu zaradu”, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije, nadajući se da otkupljivači neće biti škrti i zadržati se baš na akontacionim cenama.
Prema njegovim rečima, veliki proizvođači akontacionim cenama suncokreta imaju više razloga da budu zadovoljni u odnosu na male, koji su pod uljaricom imali dva-tri hektara.
”Na većim površinama više je roda, pa je i zarada bolja. Zato je preporuka Agrarnog saveza Srbije da mali proizvođači menjaju plan setve i preusmere se na proizvodnju u kojoj mogu više zaraditi. Savetujemo ih da se bave povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom”, ističe Manić.
