U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede obećavali su da će vakcina protiv bolesti “plavog jezika” biti besplatna, ali stočari će i te kako platiti, saznaju “Novosti”. Naime, kako se u dopisu resornom ministarstvu navodi, pelcovanje će se zbog “restriktivnog budžeta, raditi samo u slučaju da vlasnici to nameravaju i da su spremni da finansiraju 60 odsto cene vakcine, a resorno Ministarstvo – ostatak! A, da bi bilo neke koristi od vakcine, mora da bude vakcinisano najmanje 80 odsto populacije.
– Vakcinacija će da nas košta oko 700 miliona i biće delimična, jer nije obavezna – kaže Marjan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu. – Naručena je bez utvrđenog virusa i zakasnila je za ovu godinu. Sve je urađeno direktnom pogodbom i skuplja je od iste vakcine koju su Bugari naručili za 35 odsto.
Nadležne službe se gotovo, 24 godine bave istim bolestima kod životinja, bez ikakvog pomaka prema zadatom cilju – iskorenjivanju. I dalje vodimo borbu protiv bruceloze, tuberkuloze, besnila i klasične kuge.
– Kada je krajem 2014. godine donet poslednji Pravilnik o programu mera uvela se mogućnost vakcinacije ovaca i goveda protiv “plavog jezika” – ističe naš izvor u Upravi za veterinu. – To je dovelo i do smanjenja sredstava koja su do tada korišćena za dijagnostičko ispitivanje na tuberkulozu, pa vlasnici sada moraju i tu da učestvuju u plaćanju. U zavisnosti od toga koja je veterinarska stanica nadležna za njih, cena varira od 250 do 300 dinara. Veterinari, koji obavljaju poslove po programu mera, smatraju da će to dovesti do evidentnog smanjenja pregledanih životinja i poništiti višedecenijski rad na poslovima iskorenjivanja ove bolesti.
Nadležni u Srbiji verovali su da bi početkom leta moglo da dođe do inficiranja životinja koje nisu stekle imunitet. Vremenske prilike nisu išle na ruku insektima koji prenose “plavi jezik”, pa u Srbiji, ali i u čitavom regionu nisu se pojavila žarišta. Ipak, padavine i visoka temperatura mogle bi da stvore dobre uslove za razvoj ovih insekata, pa može doći i do pojave bolesti. To je bio i jedan od razloga sprovođenja preventivnih mera.
Vakcine pojele subvencije
Za novac kojim su plaćene vakcine, smatra Marjan Rističević, Ministarstvo poljoprivrede moglo je da isplati subvencije za nekoliko hiljada gazdinstava, s obzirom na to da kasni kod 212.000 domaćinstava.
– Moglo je i da se podigne 300 hektara najmodernijeg voćnjaka sa protivgradnim mrežama i zalivnim sistemima, koji bi svake godine donosili oko 7,5 miliona evra – kaže Rističević. – Imali su mogućnost i da daju seljacima oko 3.000 steonih junica, koje bi u mleku i mesu davale svake godine po sedam miliona evra.