Niko ne spori da je eksplozija nuklearne elektrane u Černobilju 1986. godine bila najgori ekološki incident u dosadašnjoj ljudskoj istoriji. Međutim, naučnici sada pokušavaju da dokuče kako se dogodilo da se u zabranjenom području oko nuklearke danas tako naglo obnovila flora i fauna
Prema podacima, neposredno posle izbijanja katastrofalne eksplozije stradalo je manje od stotinu ljudi. Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija su 2005. godine izvestili da je bilo 4.000 smrtnih slučajeva povezanih sa černobiljskom katastrofom. Postoje i organizacije koje tvrde da je u Evropi od posledica radijacije iz Černobilja umrlo čak 16.000 ljudi.
Iz neposredne blizine nuklearne elektrane evakuisano je oko 117.000 ljudi, pre svega iz Pripjata, grada izgrađenog za potrebe elektrane. Uspostavljena je zabranjena zona čije granice su postavljene u radijusu od 30 kilometara od samog postrojenja. Delovi Belorusije su takođe uključeni u ovu zonu, pošto je najveći deo njene teritorije bio zasut radioaktivnom kišom.
Danas se zabranjena zona prostire na površini od oko 2.800 kvadratnih kilometara i, kao što se može i pretpostaviti, jedno je od najzagađenijih područja na svetu.
Neposredno posle katastrofe stradalo je preko 400 hektara borove šume, a okolna flora i fauna – kao i svi obližnji izvori vode – bili su potpuno kontaminirani.
Ali sada, skoro 35 godina posle incidenta, čini se da je zabranjena zona oko Černobilja doživela neobičnu transformaciju flore i faune.
Šta se promenilo?
Uprkos veoma opsežnoj neposrednoj šteti koja je naneta ekosistemu u zabranjenoj zoni oko Černobilja, biodiverzitet područja se tokom poslednje tri decenije ubrzano povećavao. Retke životinjske vrste, poput risa i ugrožene vrste evropskog bizona ponovo su nastanile ovo područje.
U beloruskom delu zabranjene zone, istraživači su otkrili da je populacija divljih svinja, losova i srndaća narasla posle deset godina od katastrofe.
Takođe je primećeno da se populacija vukova povećala sedmostruko.
”Broj vukova je sedam puta veći, verovatno zato što nema lova u zabranjenoj zoni“, smatra Džejms Smit sa Univerziteta u Portsutu, koji sprovodi istraživanja prirode u tom području, zajedno sa Nikom Beresfordom iz Centra za ekologiju i hidrologiju.
”Naše kamere za osmatranje u Ukrajini su snimile i evroazijskog risa, mrkog medveda, crne rode i evropske bizone. Ukrajinski i beloruski istraživači zabeležili su stotine biljnih i životinjskih vrsta u zoni, uključujući više od 60 (retkih) vrsta“, objašnjava Beresford.
Vrste poput divljeg konja Prževalskog, retke i ugrožene rase konja poreklom iz Centralne Azije, čak su namerno puštene u to područje u okviru napora za očuvanje prirode.
Međutim, još uvek je nepoznato koliko su ove životinje zdrave, a mnogi naučnici su zabrinuti da će ove vrste i dalje osećati posledice izlaganja zračenju. Ali mogućnosti za dobijanje tačnih podataka za praćenje ovog problema trenutno ne postoje.
Međutim, istraživači koji proučavaju efekte černobiljske katastrofe na biljke izvestili su ove nedelje da su pšenica, raž, ječam i zob uzgajani u blizini tog područja i dalje zagađeni. Gotovo polovina svih uzoraka koje su pregledali naučnici sa Univerziteta u Ekseteru i ukrajinskog Instituta za poljoprivrednu radiologiju sadržala je nedozvoljeni nivo radioaktivnih izotopa.
Ali populacijski bum sisara, posebno na tom području, i dalje se smatra dobrim znakom. Uprkos masovnoj kontaminaciji, Beresford, zajedno sa drugim istraživačima, veruje da je „ukupni efekat bio pozitivan“ na divlje životinje u zabranjenoj zoni.
”Izgleda da je zračenje koje donosi Černobilj manje štetno po životinjske vrste nego prisustvo ljudi koji su napustili to područje“, objašnjava stručnjak za biohemiju biljaka Stjuart Tompson, koji dodaje da u zabranjenoj zoni ”buja život više nego ranije“.
Da li će ljudi ikada moći da se vrate?
Tako je zabranjeno područje oko Černobilja postalo jedan od najvećih evropskih rezervata prirode koji dokazuje štetan uticaj ljudi na divlje životinjske vrste.
Naučnici još uvek raspravljaju o tome da li će ova zona ikada više biti naseljena ljudima. Ukrajinske državne vlasti objavile su 2011. godine da će to područje biti zatvoreno narednih 320 godina, dok „Grinpis“ i direktor Černobilja, Igor Gramotkin, tvrde da bi trebalo da prođe 20.000 godina kako bi ljudi bili bezbedni na tom području.
Neverovatno je da oko 187 ljudi, poznatih kao „samoseli“ (koji su se dobrovoljno vratili), borave unutar zabranjene zone od 30 kilometara. Tehnički, to je i dalje nezakonito, mada je 2012. godine lokalna vlada dala nezvaničnu dozvolu da mogu da ostanu samo stariji samoseli.
Ovim stanovnicima vlada daje socijalnu pomoć, ali njihov boravak u zabranjenoj zoni i dalje nije legalizovan.
Dugoročni uspeh ekološkog oporavka ovog regiona neće biti u potpunosti razjašnjen još mnogo godina, ali već su formulisane jasne lekcije koje bi trebalo naučiti.
