Češki poslanici predložili su da prodavnice budu obavezne da u ponudi imaju najmanje 55% namirnica iz lokalne proizvodnje i da taj procenat do 2027. postepeno poraste do 85%. Predlog su podneli poslanici iz više partija kako bi podržali češke poljoprivrednike, a o njemu će narednih dana raspravljati parlament
“Ako sam proizvodim stvari, zatvorene granice me ne mogu ugroziti”, izjavila je poslanica Margita Balaštikova iz vladajuće partije ANO koja je jedan od autora predloga.
Balaštikova je izjavila da je kriza izazvana pandemijom korona virusa pokazala važnost samodovoljnosti u proizvodnji hrane, preneo je češki portal EURACTIV.cz.
“Ukoliko želimo da zaštitimo životnu sredinu, treba da smanjimo karbonski otisak i da ne prevozimo stvari s jednog kraja sveta na drugi”, rekla je Balaštikova.
Slična mera uvedena je u Bugarskoj, gde se od prodavaca traži da domaće namirnice izlažu na istaknutim prodajnim prostorima i da 90% mleka i mlečnih proizvoda kupuju od domaćih proizvođača.
Evropska komisija je obavestila bugarske vlasti da se tim zakonom ograničava slobodno kretanje robe i diskriminušu uvozni proizvodi.
U prehrambenom sektoru u EU radi 8% zaposlenih
U prehrambenom sektoru u Evropskoj uniji 2019. godine bilo je zaposleno 15,9 miliona ljudi starijih od 15 godina, što je 8% ukupnog broja zaposlenih.
Prema podacima Eurostata, gotovo polovina zaposlenih u lancu snabdevanja hranom, 46%, radila je u industriji proizvodnje žitarica i mesa i sektoru lova. U proizvodnji prehrambenih proizvoda bilo je zaposleno 26%, u maloprodajnim specijalizovanim radnjama hrane, pića i duvana 15%, u veletrgovini 8%, u proizvodnji pića 3%, u veleprodaji poljoprivrednih sirovina i životinja 2% i u ribolovu i akvakulturi 1%.
Većina radnika u prehrambenom sektoru su muškarci (59%), ali u maloprodaji ima više žena (63%). Više od jedne trećine zaposlenih u lancu snabdevanja hranom (38%) je starosti od 35 do 49 godina, 34% radnika su stariji od 50 godina, a 28% su mlađi od 34 godine.
Najviše zaposlenih u prehrambenom sektoru ima Rumunija (23%), zatim Grčka (18%) i Poljska (14%), a najmanje Luksemburg i Švedska (3%) i Danska (4%).
