U Srbiji ima oko 300 uzgajivača činčila za čiji plasman nema problema, jer sve količine odlaze otkupljivačima i većim odgajivačima, koji ovu divlju krznašicu izvoze u zemlje Evropske unije. Nakon toga krzna se klasifikuju po kvalitetu i plasiraju na tržišta širom sveta
Zbog kvaliteta i mekoće krzna, koje je izuzetno traženo u modnoj industriji, činčilu nazivaju i “mekim zlatom”. Štavljenje otkupljenih koža obavlja se u Mađarskoj ili Poljskoj, jer u Srbiji ne postoje fabrike za preradu koža činčile. Krzno se smatra značajnom odevnom sirovinom, a istorijski izvori kažu da je krzno bilo neizbežan pratilac ljudskog roda još od njegovih prapočetaka.
Boris Mišćević iz Kljajićeva je jedan od najvećih uzgajivača činčila u Srbiji, a u plasmanu ove krznašice poslednju deceniju na srpskom tržištu participira sa oko 50 odsto. Farmer ocenjuje da je ovo veoma unosan posao, jer je izvoz u Mađarsku stoprocentan. Najveći otkupljivač je inostrana firma Wanger, koja ima najveći promet krzna činčlinčile u svetu. U zavisnosti od kvaliteta, cena jedne jedinke kreće se do 50 evra.
Prema rečima Miščevića, vlasnika farme “Činčila – Kljajićevo”, posao je isplativ u zavisnosti od samog načina kontrole uzgoja, koji mora biti kvalitetan. Takođe, treba imati u vidu kontinuiranu selekciju životinja, zbog velike disperzije u ceni.
Srbija zauzima 10 odsto evropskog tržišta činčila
Srbija godišnje izveze oko 30.000 činčila i zauzima oko 10 odsto evropskog tržišta. Poput Mađarske, Poljske, Danske, Finske i drugih zemalja Evropske unije, naša zemlja ima izuzetan potencijal za unapređenjem ove veoma profitabilne privredne grane.
“Poslednje tri godine, cena otkupa bila je izuzetno visoka, a posao je bio više nego profitabilan. Ko ima kvalitet u farmi, može i te kako da profitira od ovog posla”, naglasio je Boris Miščević.
U industriji visoke mode, krzno činčile je jedno od najcenjenijih i najskupocenijih, a od sprskog krzna proizvode se skupoceni odevni predmeti širom sveta.
Gajenje divljih krznašica predstavlja jedinstevnu priliku za ekonomski rast. To potvrđuju brojni primeri iz Evropske unije, ali i primer uzgajivača krznašica iz Kljajićeva. On takođe navodi da je ovo ekonomska grana, koja opravda rentabilnost tokom mnogo godina i generacija.
RTV
