Naučnici kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti
Najnoviji izveštaj UN ustanovio je da međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog kopna stvara začarani krug. Promena klime koju je izazvao čovek vodi degradaciji tla, a način kako čovek koristi zemljište ubrzava klimatske promene. Posledica je da hrana postaje skuplja, ima je sve manje i opada njena hranljiva vrednost.
“Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća”, izjavila je ekspert za klimu NASA-e Sintija Rozencvajg, koautor izveštaja koji je 8. avgusta predstavljen u Ženevi na sednici međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP).
Naučnici ipak kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti.
Kopnena površina, koja čini svega 30% planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete. U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u atmosferi.
Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od sto naučnika i koji su na sastanku u Ženevi jednoglasno odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti. “Način kako koristimo zemlju ujedno je i deo problema i deo rešenja. Održivo upravljaje tlom može da pomogne da se obezbedi ugodnija budućnost”, izjavila je u Ženevi francuski klimatolog Valeri Mason-Delmot.
Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi što će ubrzati rast biljaka i učiniti svet zelenijim. Brojne studije su, međutim, pokazale da viši nivoi CO2 smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima.
Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do 13% manje proteina, 4 do 7% manje cinka i 5 do 8% manje gvožđa.
Ipak, nove metode ratarstva, kao što su direktna setva brz obrade zemljišta i ciljana upotreba đubriva takođe imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18%.
I promena načina ishrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15 odsto.
Upešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad.
