Svetsko tržište žitarica počelo je snažnije da reaguje na poremećaje u Crnomorskom regionu, gde napadi na luke, terminale i brodove otežavaju izvoz Rusije i Ukrajine. Cene pšenice na međunarodnim tržištima rastu, ali se taj trend za sada gotovo ne prenosi na Srbiju. Jedna od ključnih prepreka je istorijski nizak vodostaj Dunava, koji ograničava rečni transport i otežava izlazak domaće pšenice na izvozna tržišta
Značaj Crnog mora za svetsko tržište teško je preceniti. Prema avgustovskim procenama američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), Rusija bi u sezoni 2026/27. trebalo da izveze 46 miliona tona pšenice, a Ukrajina 13,5 miliona tona. Zajedno je to oko 28 odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice.
Slična je situacija i kod kukuruza. USDA trenutno procenjuje ukrajinski izvoz na 22 miliona, a ruski na 3,8 miliona tona, što predstavlja nešto više od 12 odsto globalne trgovine kukuruzom.
Zbog toga svaki ozbiljniji poremećaj transporta u regionu direktno povećava rizik za svetsko tržište.
USDA već smanjio prognoze izvoza Rusije i Ukrajine
Rizik više nije samo teoretski. USDA je u avgustovskom izveštaju smanjio prognozu izvoza pšenice iz Rusije za 1,5 miliona tona, sa 47,5 na 46 miliona tona, upravo zbog problema sa transportom preko Crnog mora, posebno iz luka Azovskog mora.
Procena izvoza Ukrajine smanjena je za milion tona, sa 14,5 na 13,5 miliona tona, zbog poremećaja u radu velikih crnomorskih luka.
I kod kukuruza su prognoze korigovane naniže – za Ukrajinu sa 23 na 22 miliona tona, a za Rusiju sa četiri na 3,8 miliona tona.
Posledice se već vide na berzama. Reuters navodi da su fjučersi pšenice u Čikagu od početka jula porasli više od 17 odsto, dok rastući rizici u Crnom moru dovode do odlaganja i otkazivanja isporuka.
Dodatni problem predstavlja sve veći rizik za brodare i rast troškova transporta i osiguranja. Prema Reutersu, crnomorska pšenica trenutno se međunarodnim kupcima nudi uglavnom u rasponu od 260 do 280 dolara po toni, dok su pojedine alternativne destinacije znatno skuplje.
Na evropskom tržištu, najaktivniji decembarski ugovor za pšenicu na Euronextu sredinom ove nedelje dostigao je 235,75 evra po toni, dok je septembarski ugovor kotirao na 223,25 evra.
Među tržišnim kotacijama koje se trenutno prate nalaze se i nivoi od oko 250 dolara po toni u Konstanci, oko 225 evra u Milanu i približno 259 dolara po toni u Čikagu, u zavisnosti od kvaliteta, pariteta i termina isporuke.
Srbija ne prati rast svetskih cena
Dok međunarodno tržište postepeno ugrađuje novu „premiju rizika“, situacija u Srbiji je potpuno drugačija.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 10. do 14. avgusta pšenicom se trgovalo po 19,80 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 21,78 dinara sa PDV-om. Pšenica je pritom činila čak 81 odsto ukupnog nedeljnog prometa.
Interesovanje izvoznika postoji, ali se ono uglavnom odnosi na isporuke tokom septembra i oktobra. Istovremeno, veoma nizak vodostaj Dunava ozbiljno otežava transport robe prema lukama.
Zbog toga na paritetu CPT luka tokom posmatrane nedelje nije bilo zaključenih poslova.
To je trenutno jedna od najvažnijih razlika između srpskog i međunarodnog tržišta: dok u Crnomorskom regionu otežan izvoz podiže cenu žitarica, u Srbiji otežan izvoz sprečava domaću cenu da prati taj rast.
Dunav postao usko grlo srpskog izvoza
Vodostaj Dunava kod Bezdana ovog avgusta spustio se na istorijski minimum, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potvrdilo je da je na pojedinim deonicama plovni put sužen i da su zbog toga smanjeni transportni kapaciteti.
Za trgovinu žitaricama to ima neposredne posledice. Kada je gaz brodova ograničen, barže ne mogu da se pune do uobičajenog kapaciteta, pa raste transportni trošak po toni robe. Time se smanjuje konkurentnost srpske pšenice na međunarodnom tržištu i povećava razlika između izvozne i domaće cene.
Drugim rečima, visoka cena u Konstanci ili na evropskim berzama malo znači proizvođaču u Srbiji ako domaća roba do tih tržišta ne može da stigne po konkurentnoj ceni.
Nizak Dunav nije jedini faktor koji određuje domaću cenu – na tržište utiču i velika ponuda novog roda, domaća tražnja, kvalitet robe, rokovi isporuke i ponašanje trgovaca – ali je u ovom trenutku jedno od glavnih uskih grla za srpski izvoz.
Tržište reaguje, ali još nema panike
I pored snažnog rasta poslednjih nedelja, međunarodno tržište za sada ne reaguje kao da očekuje potpuni prekid izvoza iz Crnog mora.
Globalne zalihe i mogućnost da deo tražnje preuzmu drugi veliki izvoznici trenutno ublažavaju pritisak. Međutim, alternativa je uglavnom skuplja, a svaki duži zastoj u izvozu Rusije i Ukrajine mogao bi dodatno da pogura cene.
Upravo zato će naredne nedelje biti važne i za Srbiju. Ukoliko se vodostaj Dunava popravi i izvozni tokovi ponovo ojačaju, rast međunarodnih cena mogao bi znatno brže da se prenese i na domaće tržište.
Za sada, međutim, srpska pšenica ostaje između dva problema: Crno more podiže cenu na svetskom tržištu, dok nizak Dunav sprečava domaće proizvođače da taj rast u punoj meri osete.
Foto: Pexels
