S obzirom na broj stanovnika, u Crnoj Gori se baca najviše hrane u odnosu na ostale države bivše Jugoslavije, upozorila je crnogorska Banka hrane
Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, jedna osoba u proseku godišnje baci 83 kilograma hrane, navodi se u saopštenju Banke hrane. Velike količine ne bacaju samo domaćinstva, već i trgovine i ugostiteljski objekti.
”Zato sve veći broj država zakonski obavezuje trgovine i ugostiteljske objekte da ne bacaju hranu, već da je doniraju onima kojima je potrebna. U Crnoj Gori ne postoji ovakav zakon“, piše u saopštenju povodom Međunarodnog dana podizanja svesti o bacanju hrane.
Predsednica Banke hrane Marina Medojević smatra da ljudi moraju da se edukuju da ne bacaju hranu, da je racionalnije kupuju i adekvatno čuvaju. ”Najgore što mogu da urade je da hranu bacaju. Veliki broj ljudi koji posećuju kontejnere govori osim da su ljudi gladni, da nema adekvatne socijalne politike i da se hrana baca“, rekla je Medojević.
Prema njenim rečima, očekuje se da će u narednom periodu broj gladnih porasti – zbog pandemije.
Banka hrane je, ističe, više od decenije, spremna za javnu kampanju protiv siromaštva i bacanja hrane, ali osim deklarativne podrške, drugu nije imala.
Napominje da, uprkos brojnim apelima koji traju, kako kaže, punih devet godina, crnogorska vlada još nije usvojila Deklaraciju protiv bacanja hrane, kao što je to urađeno u Evropskom parlamentu još 2012. godine.