U Župi Nikšićkoj, na 800 metara nadmorske visine, nastao je najveći zasad jabuka u Crnoj Gori. Projekat „Naše voće“ pokazuje kako se moderna tehnologija, lokalna radna snaga i podrška EBRD-a i EU mogu spojiti u održiv agrobiznis
Među zelenim padinama i stenovitim predelima Crne Gore, u Župi Nikšićkoj, prostire se jedan od najambicioznijih agrarnih projekata u toj zemlji – „Naše voće“, savremeni zasad jabuka na 44 hektara, sa oko 125.000 sadnica. Voćnjak se nalazi na 800 metara nadmorske visine, u području čija mikroklima, sa izraženim temperaturnim oscilacijama, utiče na boju i sadržaj šećera u plodovima.
Kako navodi EBRD, za ovog projekta stoje braća Miloš i Milan Golubović, vlasnici Veletex grupe, kompanije koja već tri decenije posluje u više sektora, uključujući hortikulturu, hotelijerstvo i distribuciju hrane. Njihov ulazak u primarnu poljoprivrednu proizvodnju počeo je 2017. godine, kada su preuzeli gotovo bankrotiranu poljoprivrednu zadrugu.
„Ljudi su tada mislili da smo ludi“, priseća se Miloš Golubović. „U našem kraju poljoprivreda se uglavnom doživljava kao način preživljavanja, a ne kao održiva poslovna prilika. Želeli smo da promenimo tu percepciju.“
Za samo pet godina, Veletex grupa je od zapuštenog voćarskog posla stvorila najvećeg proizvođača jabuka u Crnoj Gori, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske unije.
Intenzivni zasad po modelu iz Italije
Za razliku od tradicionalne proizvodnje, „Naše voće“ zasnovano je na savremenoj, gustoj sadnji, po modelu preuzetom iz severne Italije. Sadnice jabuke sade se u uskim redovima, na malom međusobnom razmaku, što omogućava znatno veću produktivnost.
Dok se u tradicionalnim ekstenzivnim zasadima postiže oko 20 tona jabuka po hektaru, ovaj voćnjak ostvaruje prinos od 60 do 80 tona po hektaru. Ceo zasad zaštićen je protivgradnom mrežom, a proizvodnju prati kompjuterski kontrolisan sistem fertigacije, koji kroz navodnjavanje biljkama obezbeđuje potrebne hranljive materije.
Nakon berbe, jabuke se čuvaju u prvom crnogorskom skladištu sa ultra niskim nivoom kiseonika, gde kontrolisana atmosfera omogućava da plodovi ostanu sveži tokom cele godine. Potom se rod skenira, klasira i priprema za prodaju u prepoznatljivim crveno-belim gajbicama brenda „Naše voće“ ili za dalju preradu.
Lokalni ljudi kao oslonac rasta
Uspeh ovog voćnjaka, međutim, ne zasniva se samo na tehnologiji. Gotovo svi zaposleni dolaze iz Župe Nikšićke, a tokom godina izgrađen je obučen tim čije znanje, posvećenost i entuzijazam doprinose razvoju proizvodnje.
Odluka braće Golubović da pokrenu voćarski biznis bila je i deo šire poslovne strategije. Veletex grupa već posluje kroz lanac vrtnih centara Kalia, koji tržište snabdeva domaćim i uvoznim poljoprivrednim proizvodima. Proizvodnja voća bila je karika koja je nedostajala između distribucije i primarne proizvodnje.
Iako Crna Gora ima povoljnu klimu, zemlja je i dalje neto uvoznik hrane. Golubović smatra da veličina tržišta ne mora biti prepreka za razvoj domaćeg agrobiznisa.
„Mi smo mala zemlja i nemamo dovoljno zemljišta da se takmičimo sa većim tržištima. Ali to ne znači da lokalni agrobiznisi ne treba da investiraju, uvode inovacije i konkurišu uvozu kako bi odgovorili na domaću tražnju“, kaže on.
Od soka do zero-waste proizvoda
Nakon pokretanja linije sokova od jabuka iz sopstvenog voćnjaka, kompanija je uz podršku EBRD-a i EU razvila i novi pravac prerade. Cilj je bio da se iskoristi voćna pulpa koja nastaje kao nusproizvod ceđenja sokova.
„Sveže ceđeni sokovi stvaraju nusproizvod i, ako se on ne iskoristi, završava kao otpad. Želeli smo da napravimo zero-waste liniju džemova i marmelada koristeći upravo tu dodatnu voćnu pulpu“, objašnjava Golubović.
Kroz savetodavni projekat definisani su potrebna oprema, tokovi proizvodnje, potrebe za radnom snagom, programi obuke i nove recepture. Rezultat su novi proizvodi brenda „Naše voće“, među kojima su džemovi, nadevi od višnje i jabuke, kao i mešana marmelada sa dodatkom ostataka jabuke.
Golubović ističe da obrazovanje mora postati strateški prioritet poljoprivrede, jer su nedostatak stručnog znanja i savremenih tehnologija među najvećim izazovima za proizvođače u Crnoj Gori.
Primer „Našeg voća“ pokazuje da i u malim zemljama poljoprivreda može biti više od borbe za opstanak. Uz znanje, ulaganja i oslonac na lokalnu zajednicu, Župa Nikšićka postala je prostor na kojem se gradi domaći brend i pokazuje nedovoljno iskorišćen potencijal crnogorske poljoprivrede.
Tekst i foto: EBRD
