Uvođenje cvetnih pojaseva doprinosi očuvanju oprašivača i korisnih insekata, stvaranju prinosa i zaštiti zemljišta, a postaje i važan deo regenerativne poljoprivrede u Srbiji. Poseban doprinos daje novi priručnik Saveza za regenerativnu poljoprivredu, koji pruža smernice za njihovo zasnivanje i održavanje
Gubitak i fragmentacija prirodnih staništa, prekomerna upotreba pesticida i sintetičkih đubriva, kao i širenje invazivnih stranih vrsta, doveli su do naglog pada brojnosti i raznovrsnosti divljih insekata oprašivača – divljih pčela, leptira, osolikih muva i moljaca. Brojnim vrstama preti izumiranje, a posledice bi bile ozbiljne, budući da čak trećina globalne proizvodnje hrane zavisi upravo od oprašivanja insektima.
Poljoprivreda sama može doprineti rešenju ovog problema. Jedna od ključnih mera je uvođenje cvetnih pojaseva koji istovremeno obezbeđuju prinose i stvaraju povoljnije uslove za korisne insekte. Ove trake cvetnih biljaka podstiču povećanje brojnosti i raznovrsnosti divljih oprašivača, a pokazalo se da pogoduju i drugim korisnim organizmima – predatorima i parazitoidima štetočina, pticama i samom biljnom svetu.
Njihov značaj ide i dalje: cvetni pojasevi doprinose očuvanju ukupnog biodiverziteta, podržavaju funkcije ekosistema kao što su oprašivanje, kontrola štetočina i invazivnih korova, unapređuju plodnost zemljišta, štite ga od erozije i doprinose ublažavanju klimatskih promena.
Ovvi pojasevi, poznati i kao polinatorske margine ili cvetne mešavine, posmatraju se kao važan deo zelene infrastrukture u poljoprivrednim predelima čije uvođenje prvenstveno ima za cilj da se poveća brojnost i raznovrsnost korisnih insekata: oprašivača, predatora i parazitoida štetočina, kao i ptica. Njihova intenzivnija primena počela je početkom 2000.-ih godina, kada su mnoge zemlje Evropske unije uvele agro-ekološke mere koje su podsticale zemljoradnike da zasnivaju cvetne pojaseve na svojim parcelama. Poljoprivrednici su za to dobijali subvencije, što je ubrzalo razvoj tehnologije i proširilo ponudu specijalizovanih semenskih mešavina – za pčele i bumbare, leptire, ptice, jednogodišnje i višegodišnje biljke, kao i mešavine sa dominantnim udelom porodica poput mahunarki, štitonoša ili usnatica.
U Srbiji je ova praksa prisutna od prve decenije ovog veka, najpre sa razvojem organske proizvodnje, gde su cvetni pojasevi korišćeni kao izolacione barijere između organske i konvencionalne proizvodnje. Ipak, oni su ubrzo prepoznati i po dodatnoj vrednosti – privlačenju korisnih insekata i ptica. Sa razvojem održivih sistema proizvodnje, cvetni pojasevi postali su sastavni deo regenerativne poljoprivrede.
Kako bi dodatno podstakao ovu praksu, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije objavio je priručnik o zasnivanju i održavanju cvetnih pojaseva (Link), čiji je autor dr Vladan Ugrenović, naučni savetnik beogradskog Instituta za zemljište.
Publikacija ima za cilj da podigne svest o problemu nestanka korisnih insekata, ponudi uvid u moguće uzroke i obim problema, ali i da praktično predstavi rešenja. Opisuje odnos između korisnih insekata i poljoprivrede, definiše pojam cvetnih pojaseva, njihovu ulogu i značaj, kao i problematiku njihovog zasnivanja. Ukazuje i na lokalne biljne vrste koje obezbeđuju resurse za korisne insekte i predstavlja dve mešavine semena za zasnivanje cvetnih pojaseva testirane u Srbiji.
Korisni insekti su nam neophodni, kao i proizvodnja hrane, a mi kao društvo imamo ogromnu odgovornost da održimo i jedno i drugo. Nadamo se da će ova publikacija podići svest i inspirisati dobru praksu.
Autor: dr Vladan Ugrenović
