Repu će sejati ”stari reparoši” i oni koji su proteklih godina sejali druge kulture. Mlade poljoprivrednike još ne interesuje setva slatkog korena, verovatno zato što je ova industrijska biljka zahtevna, neprekidno je treba obilaziti i čuvati od bolesti, i do deset puta prskati da bi se zaštitila od štetočina

Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu kada se za to steknu agrometeorološki uslovi. Ratari koji će je sejati već od jesenas su počeli da pripremaju oranice za ovogodišnji rod. Još pouzdano ne znaju koliko će ih setva koštati po hektaru, pošto je đubrivo malo pojeftinilo, a cene semena i zaštitnih sredstava otišle nagore. Ali, kao i ranijih godina, od šećerana sa kojima imaju ugovorenu proizvodnju dobiće polovinu semena i zaštitnih sredstava od potreba, pa će im izdatak za setvu biti niži.

Ove će godine, kada se završi kampanja prerade šećerne repe, zemljoradnici prvi put dobiti podsticaj po hektaru od 35.000 dinara. Ta suma je namenjena svima koji industrijsku biljku seju na površini do 500 hektara i budu imali prinos od 50 tona po hektaru. Namera države je da tako podstake poljoprivrednike da uvećaju površine, jer iz godine u godinu pod repom smo imali sve manje površina, ali uvek dovoljno da šećera imamo za domaće potrebe i za izvoz.

Ratar Živko Vasin iz Temerina kaže da nije nedostižan uslov u prinosima, jer je i u najnepovoljnijim godinama repe bilo 60 tona po hektaru. Naveo je da će upravo zbog tih podsticaja ove godine povećati površine za četvrtinu u odnosu na prošlogodišnje.

Koliko će repe biti ukupno više posejano zbog dobrih stimulativnih mera Vasin ne može da proceni, ali naglašava da se repi vraćaju zemljoradnici koji su je i ranijih godina sejali. ”Repu će sejati ”stari reparoši” i oni koji su proteklih godina sejali druge kulture”, kazao je Vasin i dodao da mlade poljoprivrednike još ne interesuje setva slatkog korena, verovatno zato što je ova industrijska biljka zahtevna, neprekidno je treba obilaziti i čuvati od bolesti, i do deset puta prskati da bi se zaštitila od štetočina.

Prošle godine je pod repom bilo oko 30.000 hektara, a ove godine, prema rečima direktorke Poslovne zajednice ”Inustrijsko bilje” Olge Čurović, bilo bi dobro da imamo oko 40.000 hektara. ”Repe će, očekivanja su, biti više posejano nego prošle godine, ali je još rano govoriti za koliko će biti povećane površine”, kazala je Čurović.

U Srbiji se preradom repe bave dve fabrike, domaća kompanija ”Sunoko“ koja repu prerađuje u šećeranama u Kovačici, Pećincima i Vrbasu, i grčka kompanija ”Helenik šugar“, koja repu radi u fabrici u Crvenki. Grcima pripada i fabrika u Žablju, ali ona ne radi već nekoliko godina, jer kompanija nema interes da pali peć s obzirom da za setvu ne vlada interesovanje poljoprivrednika u okolini i šire.

Dnevnik