Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje da li li ima mleka?, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom
Nestašica mleka je među udarnim temama ne samo u Srbiji, već širom sveta, od Evrope, preko SAD, do Južnoafričke Republike. I svuda se vodi ista polemika – dok nadležni u državi i prerađivači mleka tvrde da je glavni uzrok nezapamćena suša i da je reč o kratkoročnom poremećaju na tržištu, poljoprivrednici najavljuju dugoročnu nestašicu i kao glavni uzrok ističu nerealno niske cene mleka u otkupu.
Primera radi, stočari u Francuskoj se žale da je otkupna cena mleka za petinu niža nego u Nemačkoj ili Holandiji. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji tvrde da je ova delatnost postala toliko neisplativa da više niko neće u njoj da radi. Kandidata nema i pored toga što su stočari značajno povećali nadnice i u oglasima za posao tražena zanimanja okitili zvučnim nazivima, poput onog da je potreban „menadžer stada“. Američki uzgajivači stoke upozoravaju da je za samo poslednjih godinu dana zatvoreno 2.500 stočnih gazdinstava koja su proizvodila mleko. To je 7% od ukupnog broja preostalih farmi mleka u SAD, čiji se broj u protekle četiri decenije smanjio za preko 16 puta.
Žalbe američkih stočara zvuče kao da su prepisane direktno iz Srbije. U njima se ističe da su otkupne cene mleka već decenijama znatno ispod troškova proizvodnje, te da država ništa ne preduzima povodom monopola velikih prerađivača mleka koji guraju u propast mlečnu industriju. U Američkom udruženju stočara (NFFC) tvrde da su poljoprivrednici toliko očajni u pokušaju da pokriju troškove opreme i zaliha, da su u ovoj organizaciji čak morali da uvedu i psihološku podršku za svoje članove.
Ali odgovor na pitanje ”da li ima mleka?“, uskoro bi mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Trenutno, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dozvoljava proizvođačima bademovog, sojinog i pirinčanog mleka da svoje proizvode označe kao ”mleko“.
Tržište mlečnih alternativa je jedno od najbrže rastućih u razvijenim zemljama i prošle godine je u zapadnoj Evropi vredelo 2,5 milijardi evra. Sada je ”sveti gral“ u potrazi za tzv održivim mlekom, korisnim i za ljude i za životnu sredinu, mleko napravljeno u laboratoriji.
Pobornici nove ”ćelijske poljoprivrede“ tvrde da oni stvaraju mleko budućnosti koje će zameniti tradicionalnu proizvodnju mleka. Trenutna vrednost mlečne industrije u svetu se procenjuje na oko 800 milijardi dolara, ali zagovornici ideje o mleku iz laboratorije najavljuju da je konvencionalnom načinu proizvodnje odzvonilo, jer je ekološki neodrživ.
Maks Rej, glavni strateg u biotehnološkom startapu ”TurtleTree Labs“ iz Singapura koji razvija proizvodnju kultivisanog mleka iz ćelija sisara, navodi da proizvodnja životinjskog mleka produkuje 4% ukupnih emisija štetnih gasova, oko dve milijarde tona CO2 godišnje i 37% ukupnih emisija metana. Zato ”TurtleTree Labs“ razvija osnovu za spravljanje mleka, sira, kajmaka i putera, koji će, kako tvrdi Rej, imati isti ukus i nutritivnu vrednost za potrošače, a neće zagađivati životnu sredinu.
Međutim, Tomas Sanders, profesor na ”Kings koledžu“ u Londonu, ističe da su fondovi rizičnog kapitala, kompanije kao što su Nestle i Danone i tehnološki milijarderi ”koji sipaju novac u industriju mlečnih alternativa“, glavni akteri u guranju ove priče na tržištu. On dodaje da su alternative za mlečne proizvode daleko od nivoa za koji se može pouzdano tvrditi da je bezbedan za ljudsko zdravlje.
Ipak, nisu svi kritičari ”ćelijske poljoprivrede“ tako oštri, ali im je zajednička procena da su rezultati dosadašnjih istraživanja još daleko od momenta kada bi masovna proizvodnja mleka iz laboratorije mogla da postane isplativa.
