Cena svinja u Srbiji zavisi od nekoliko faktora. Pre svega, od svinjskog ciklusa koji je karakterističan za sve zemlje, ali je izraženiji na malim tržištima kao što je naše, gde prozvođači lako ulaze/izlaze i smanjuju/povećavaju proizvodnju u zavisnosti od očekivanja cene. Mnogo pojedinačnih odluka u sumi ponekad dovodi do značajnih tržišnih turbulencija, koji svinjski cikus čine još izraženijim.

Uticaj uvoza na domaću cenu svinja je skroman i posredan, jer je njegov udeo u ukupnoj potrošnji mali: 1 do 1,5% u periodu od 2008. do 2011; dok od 2012. godine raste sa 3,5% do 6,7% 2015. godine. Tako da se može reći da visina domaće cene umnogome određuje uvoz, a ne obrnuto. S druge strane evidentno je da naša cena svinja prati trend cena u EU, što nije slučaj sa cenama najvećih svetskih izvoznika (USA i Brazil). Na cenu utiče i mogućnost izvoza svinjskog mesa. Potencijalni izvoz povećava potražnju pa samim tim utiče na dužinu i izraženost trenda i ciklusa. To se jasno videlo tokom 2014. i 2015. godine, kada smo izvozili svinjske polutke u Rusiju. Međutim, kako je verovatnoća da će se to ponovo dešavati minimalna, jasno je da izvoz u skorijoj budućnosti neće uticati na cenu.

Cene inputa, prvenstveno stočne hrane i prasića, utiču na visinu cene svinja – ali samo posredno. Direktan uticaj odražava se samo na brzinu i izraženost ciklusa: kada je cena niska, proizvođači se lakše odlučuju za proizvodnju i obratno. Najveća korelacija se primećuje u godinama kada je cena žitarica niska i tada proizvođači ne prodaju prasad, nego se odlučuju za ulazak u tov. Slično razmišljaju i proizvođači kukuruza.

Na kraju, na cenu u mnogome utiču i netržišne mere. Tako je na primer u Srbiji, za razliku od EU, veoma izraženo nedeljno i mesečno kolebanje. Na ovu specifičnost utiče ponašanje klaničara: oni veštački obaraju cenu menjajući je na nedeljnoj bazi tako što počinju da je obaraju kada ona krene da značajno raste. Po pravilu, proizvođači reaguju panično, razmišljajući ”cena je krenula nadole, a moje svinje stižu na prodaju ­ bolje da prodam što pre“.

Uticaj agarne politike često je presudan, pa smo nekoliko puta tokom prethodnih godina imali prilike da gledamo kako državne intervencije imaju presudan uticaj na cenu. Isto tako, postoje zakonitosti u kojim mesecima po pravilu cena ima najniže, a u kojim najviše nivoe.

Sve u svemu, formiranje cene svinja ima svoje brojne zakonitosti, potrebno ih je samo pratiti i analizirati. Više o ceni o ceni svinja, analizama i predviđanjima, kao i o prognozama za ostale poljoprivredne prozvode pogledajte u Izveštaju o prognozi cena. (http://www.seedev.org/prognoze-cena/)

Goran Živkov