Dok je u Srbiji zakonom propisano da poizvođači električne energije iz sunca mogu da budu postavljeni samo na građevinskom zemljištu, u Španiji i Grčkoj se oni nalaze usred plodne zemlje, gde se istovremeno uzgajaju poljoprivredne kulture
Pitanje je da li solarni paneli mogu da imaju dvostruku ulogu? Da proizvode zelenu energiju dobijenu iz sunca i, istovremeno, da štite zemljište i useve od kiše, grada ili snega. Mogu li solarni paneli da pomognu proizvođačima grožđa – štiteći ga od jakog sunca, a da, u toj senci, rod bude kvalitetan i sladak? Da li je uticaj lobista, koji širom Evrope zagovaraju obnovljive izvore energije po svaku cenu, toliko jak da će se oranice koristiti za proizvodnju zelene energije umesto poljoprivrednih kultura? Jer, ako na oranicama proizvodimo energiju gde će se uzgajati hrana za ljude i stoku.
”Nema govora o korišćenju obradivog zemljišta za postavljanje panela. I, to bi tako trebalo i da ostane. Da bi neko postavio solarne panele na obradivom poljoprivrednom zemljištu ono, pre svega, mora da se prevede u građevinsko. Tek tada investitor može da počne da postavlja solarne panele za proizvodnju zelene energije”, kaže Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, inače bivši pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.
Međutim, na zapadu, koji je od Srbije odmakao dalje u osvajanju mogućnosti za korišćenje obnovljivih izvora energije, sve je popularniji agrovoltaik.
Holistički koncept agrovoltaika ima za cilj da poljoprivrednicima obezbedi kombinovano korišćenje jedne te iste površine za postavljanje solarnih panela i poljoprivredu. Dakle, istovremeno za stočarstvo ili agrarnu proizvodnju (ispašu stoke – goveda, ovaca.. ili organsko uzgajanje živine, kao i za proizvodnju biljaka u hladu – zasada pšenice, kukuruza, ovsa, uljane repice, grožda, voća…) i proizvodnju obnovljive energije.
Solarni paneli, zahvaljujući principu agrovoltaika nude višestruku zaštitu useva i životinja od jake kiše, grada, vetra, istovremeno, stvaraju i hlad za biljke i životnje. Inovativna rešenja idu i u pravcu usavršavanja prozirnih panela – solarnih prozora, koji bi kao staklenici propuštali velike količine sunčevih zraka.
Njihova primena u praksi već postoji. U Grčkoj je napravljen staklenik za vinograd, na kome su postavljeni solarni prozori. Oni apsorbuju UV zrake, koji biljkama nisu potrebni, a propuštaju one koji su korisni za njihov uzgoj.
