Organska poljoprivreda često se poistovećuje s idejom hrane koja “nije prskana”. Međutim, to nije potpuno tačno. Organski proizvođači koriste zaštitna sredstva, ali prirodnog porekla i pod strogim ograničenjima. Razlika između organskog i konvencionalnog pristupa ne leži u samom činu prskanja, već u sastavu, učestalosti i načinu na koji se biljka štiti
Razumevanje ove razlike pomaže da se napravi realna procena vrednosti organskih proizvoda i da se izbegne idealizacija koja ne odgovara stvarnosti.
Šta znači kada proizvod nosi oznaku “organski“?
Da bi proizvod bio organski, mora da potiče sa gazdinstva koje koristi metode uzgoja i zaštite bilja koje čuvaju prirodni ekosistem. Zabrana se odnosi na sintetičke pesticide, herbicide i veštačka đubriva, dok su dozvoljene supstance prirodnog porekla, poput bakra, sumpora, neem ulja, ekstrakta koprive i sličnih.
Takvi preparati deluju kraće i zahtevaju pažljivije praćenje useva, što povećava troškove proizvodnje. Organska hrana Novi Sad, kao i drugi regioni u kojima se sve više razvijaju lokalne pijace i porodična gazdinstva, pokazuje da potrošači traže proverenu transparentnost. Ne “čistu savest”, već jasan uvid u poreklo i način uzgoja.
Da li se organski proizvodi zaista ne prskaju?
Biljke su podložne napadima insekata, gljivica i bolesti bez obzira na to da li rastu u organskom ili konvencionalnom sistemu. Organski proizvođači ne izbegavaju prskanje, već koriste sredstva koja se razgrađuju bez ostataka i ne oštećuju korisne organizme.
Na primer, rastvori na bazi sumpora se koriste protiv pepelnice, a bakar protiv plamenjače, ali u ograničenim količinama, uz obavezne analize tla. Cilj nije sterilna površina lista, već očuvanje mikrobiološke ravnoteže.
Ovakav pristup zahteva više znanja i stalno prisustvo na terenu. Poljoprivrednici prate promene vremena, vlagu, pojavu štetočina i prskaju samo kada je neophodno. Zbog toga organska hrana ima sezonski karakter i ne izgleda uvek “savršenije” od industrijskih plodova.
Koje su posledice nepravilnog prskanja, čak i u organskoj proizvodnji?
Organski sistem ne eliminiše mogućnost greške. Kada se prirodni preparati nanose prečesto ili u većim dozama, narušava se mikroflora zemljišta i smanjuje aktivnost korisnih mikroorganizama. Istraživanja pokazuju da se bakar, iako dozvoljen u organskoj zaštiti, zadržava u površinskom sloju i menja sastav mikrobioma. U višegodišnjim zasadima, poput vinograda i voćnjaka, to dovodi do zasićenja tla i promena u ravnoteži hranljivih elemenata.
Zakon o organskoj proizvodnji i pravilnici (Službeni glasnik RS 8/25) propisuju obavezno vođenje evidencije o sredstvima i terminima primene. Kontrolne organizacije uzimaju uzorke tla i plodova, a akreditovane laboratorije proveravaju prisustvo nedozvoljenih materija. U 2025. godini zabeležen je slučaj povlačenja sertifikata nakon što su analize pokazale prekoračenje koncentracije bakra.
Takva kontrola održava transparentnost i sprečava da se pod oznakom “organsko“ prodaju proizvodi koji ne ispunjavaju propisane uslove. Trošak nadzora jeste veći, ali sistem obezbeđuje proverljiv trag i razlikuje ozbiljnu proizvodnju od komercijalnih “eko“ etiketa.
Da li su organski proizvodi uvek zdraviji?
Nutritivni sastav između organskog i konvencionalnog povrća se razlikuje minimalno. Glavna razlika je u prisustvu ostataka pesticida i težih metala. Organski proizvodi sadrže znatno niže tragove tih materija i više polifenola, jedinjenja koja štite ćelije od oksidativnog stresa.
Zbog odsustva sintetičkih đubriva, biljka ulaže više energije u sopstvenu zaštitu, što povećava sadržaj antioksidanata i vlakana. S druge strane, rok trajanja je kraći jer nema konzervansa ni prekomerne obrade.
Dakle, “zdravije” u ovom kontekstu znači “manje izloženo štetnim supstancama”. Prava vrednost organskog sistema leži u očuvanju tla, vode i biodiverziteta, što dugoročno utiče i na ljudsko zdravlje.
Kako da napravite realan izbor?
Kupovina organske hrane ima smisla kada znate odakle dolazi i kako se uzgaja. To ne mora da znači da sve što nije sertifikovano treba izbegavati. Lokalni proizvođači koji koriste blage prirodne preparate, poštuju plodored i ne forsiraju prinos, često nude kvalitet uporediv s organskim standardima.
Najbolji pristup je kombinacija informisanosti i razuma. Birajte proizvode u sezoni, proveravajte poreklo, ne očekujte vizuelnu savršenost i razmišljajte o hrani kao o sistemu, ne o oznaci.
Kada znate da “bez hemije” ne znači “bez zaštite”, razumete suštinu organske poljoprivrede, tačnije ravnotežu između onoga što uzimate od zemlje i onoga što joj vraćate.
Zaključak
Organski proizvodi se prskaju, ali na način koji štiti i biljku i ekosistem. Ideja organske hrane nije u potpunom odsustvu intervencije, već u poštovanju prirodnih ciklusa i korišćenju sredstava koja ne ostavljaju toksične tragove.
Kada se ta činjenica prihvati, kupovina postaje izbor zasnovan na razumevanju, a ne na mitovima o “čistoj” hrani.
Foto: Pexel/Yan Krukau
