Iako nadležni konstantno govore o unapređenju odnosa Srbije i Kine na polju ekonomije, ono što uredno izostaje jesu detalji koji se odnose na konkretnu robu i usluge obuhvaćene datim dokumentima
Ministar trgovine Tomislav Momirović u aprilu ove godine potpisao je Memorandum o razumevanju Srbije i Kine, čime su formalno počeli pregovori o slobodnoj trgovini između dve zemlje, a u sredu su dve države potpisale Zajedničku izjavu za bolji plasman hrane pri spoljnotrgovinskoj razmeni proizvoda.
Iako nadležni konstantno govore o unapređenju odnosa Srbije i Kine na polju ekonomije, ono što uredno izostaje jesu detalji koji se odnose na konkretnu robu i usluge obuhvaćene datim dokumentima. U ovom slučaju, s obzirom da je izvoz hrane iz Srbije u Kinu bio gotovo minimalan, postavlja se pitanje koje benefite će Izjava doneti srpskoj ekonomiji, i koju hranu naša država ima da ponudi tako dalekoj zemlji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prethodne godine, Srbija je od prehrambenih proizvoda u Kinu uglavnom izvozila meso (oko 13 miliona evra), piće (1,6 miliona evra) i duvan (oko 660 hiljada evra), dok je učešće ostalih kategorija zanemarljivo. To potvrđuje i činjenica da je učešće prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu, u ukupnom izvozu iz Srbije u svet, manje od jednog procenta, preciznije – 0,34 odsto.
Kako za Danas pojašnjava Bojan Stanić iz PKS, u Kinu se najviše izvozi goveđe meso bez kostiju, kao i komadi sa kostima. ”Ako je ukupan izvoz prehrambenih proizvoda bio 16,3 miliona evra prethodne godine, oko 13 miliona je samo meso. Stoga, možemo reći da je put od Srbije do kineskog tržišta našlo jedino goveđe meso i prerađevine od istog, koje imaju značajan rast u poslednje tri godine. Ipak, to je simbolično učešće u odnosu na celokupan izvoz u Kinu“, ističe on.
Stoga, Stanić sugeriše da je suština sporazuma sa Kinom privlačenje stranih firmi da proizvode hranu u Srbiji, koja im za uzvrat daje otvoren pristup kineskom tržištu. Sa druge strane, agroanalitičar Milan Prostran, Zajedničku izjavu ne vidi kao garant da će se statistika izvoza hrane iz Srbije u Kinu promeniti nabolje, iako naša zemlja ima određene proizvode koji bi eventualno mogli podneti troškove transporta i izržati put.
”Ono što može podneti troškove puta do tako daleke zemlje jesu proizvodi koji imaju visoku cenu, kao što su skuplja i kvalitetnija vina. Osim toga, semena iz ratarstva i povrtarstva, hibridi kukuruza, pšenice i suncokreta. Ono što bismo mogli ponuditi Kini su i lozni kalemi. Ipak, dobro bi bilo staviti naglasak na proizvode koje imamo u velikim količinama, merene u hiljadama ili milionima tona“, predočava Prostran.
