Mala registrovana poljoprivredna gazdinstva se često žale da ne mogu da plasiraju svoje proizvode. Država im ne dozvoljava da domaće vino, rakiju, sir, kobasice, slaninu prodaju “s kućnog praga”.
Mnogi otkupljivači nemaju interes da organizuju otkup sirovina sa malih gazdinstava. Zbog toga je resorno ministarstvo pripremilo pravilnike koji će omogućiti da se tradicionalni proizvodi pravljeni na zanatski način prodaju na lokalnom tržištu. To će, međutim, biti moguće tek kada se usvoji novi Zakon o bezbednosti hrane.
Kada bi mala registrovana poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom vina, rakije, sira, čvaraka, kobasica svoje proizvode mogla da prodaju direktno sa imanja, bila bi i ekonomičnija i rentabilnija. Sadašnji zakoni im to ne dozvoljavaju. Zbog toga stalno moraju da pronalaze način kako da plasiraju svoju robu. Kako se to pokazalo kao veliki problem, reagovalo je resorno ministarstvo.
”Ministarstvo je pripremilo dva pravilnika koja tretiraju problematiku koju imaju mala registrovana poljoprivredna gazdinstva. Reč je o proizvodnji tradicionalnih proizvoda koji se prave na zanatski način. Želimo da omogućimo našim poljoprivrednicima da na svom gazdinstvu, uz poštovanje minimuma higijensko-tehničkih uslova, mogu da plasiraju te proizvode. Naravno, to je apsolutno u cilju očuvanja zdravlja i bezbednosti našeg stanovništva. Mala registrovana poljoprivredna gazdinstva će moći da proizvode svoje proizvode, kako one biljnog, tako i životinjskog porekla. Te proizvode će moći da ponude i plasiraju na tzv. lokalnom tržištu, s tim što se pod lokalnim tržištem podrazumeva tržište Srbije”, kaže Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Jedino uz dopunsku delatnost i plasman proizvoda, više faze prerade, mala registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju šansu da opstanu.
– Mislim da ova dva pravilnika, mogu slobodno da kažem, imaju nacionalni značaj, jer će omogućiti da mala registrovana poljoprivredna gazdinstva budu ekonomski održiva. Da motivišemo ljude da ostanu na svojim ognjištima, da nastave da se bave proizvodnjom koju već uveliko rade. A imaju problem, na primer, sa plasmanom sirovog mleka, jer mlekarski sektor nema interesa da organizuje otkup tako malih količina, posebno u onim pasivnijim delovima naše zemlje – objašnjava on.
Radošević dodaje da su “ova dva pravilnika direktno vezana za donošenje Zakona o bezbednosti hrane. Očekujemo da ćemo vrlo brzo nakon donošenja novog Zakona o bezbednosti hrane, koji je sada u fazi prikupljanja neophodnih mišljenja, usvojiti i ova dva pravilnika”.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva moraju da se bore da opstanu na domaćem tržištu. Još teži zadatak pred njima je da se izbore sa konkurencijom van granica Srbije. Pogotovo ako se zna da su u razvijenim zemljama subvencije veće nego kod nas. Zbog toga je finalizacija proizvoda izuzetno važna. Da ne bismo prodavali sirovinu, već gotove proizvode. Pomoć države u tome je u ovom trenutku ključna.
