Rast izvoza u Rusiju beleži se jedino kod srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali je i on ispod očekivanog. Porastao je izvoz poljoprivrede, ali je industrija zabeležila pad. Ukupno gledajući, pad izvoza od 19 odsto je, po podacima Ministarstva trgovine i telekomunikacija, zabeležen od 1. jula 2014. do kraja juna ove godine u odnosu na isti period godinu ranije.
– Od 1. jula 2014. godine do kraja juna ove godine na rusko tržište izvezeno je robe u vrednosti od 866 miliona dolara, dok je u istom periodu godinu ranije, koji je prethodio sankcijama, izvezeno robe za 1,069 milijardi dolara – navela je pomoćnica ministra trgovine Maja Mandrapa Gašić, napominjući da nije došlo do smanjenja svih izvoznih grana.
Naime, srpska poljoprivreda je od započinjanja „trgovinskog rata” između Rusije i EU uspela da izvoz u Rusiju poveća 40 odsto u odnosu na period 1. jul 2013. godine – kraj juna 2014. godine.– Iako na prvi pogled ti rezultati deluju dosta dobro, oni su ispod očekivanja naših proizvođača i izvoznika prošle godine u ovo vreme – kazala je Maja Mandrapa Gašić. – Trend rasta izvoza poljoprivrede nastavljen i u prvoj polovini ove godine – on je pet odsto veći nego u istom periodu lane. Naročito su traženi određeni poljoprivredni proizvodi, pre svega neke sorte voća, smrznute polutke od svinja, pasulj, stočna hrana.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da je Srbija iskoristila šansu za izvoz u Rusiju onoliko koliko su joj dozvoljavale mogućnosti i organizacione sposobnosti.– Srbija je, kada je reč o izvozu hrane u Rusiju, za poslednje tri-četiri godine napravila veliki iskorak, i povećala njegovu vrednost s 80 miliona dolara na 300 miliona – kazao je Prostran. – Kada se postavi pitanje – da li smo iskoristili šansu, odgovor je jesmo, iskoristili smo je i napravili odgovarajući pomak… Nemamo velikih kapaciteta, tu se nije mogao očekivati neki spektakularni izvoz.
