Izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da bi subvencija od 18.000 dinara po hektaru ubuduće mogla biti uslovljena ulaganjem u objekte i mehanizaciju izazvala je snažnu reakciju među paorima širom Srbije. Dok jedni veruju da je ministar načinio lapsus, drugi strahuju da bi nova pravila mogla ugroziti opstanak manjih gazdinstava — i najavljuju proteste ukoliko se ove najave potvrde
Vojislav Malbaški, ratarski proizvođač iz Perleza, kaže za Betu da su poljoprivrednici već sada u izuzetno teškoj situaciji, posebno zbog problema sa snabdevanjem gorivom. Povlašćena cena dizela na NIS pumpama iznosi 179 dinara po litru, ali je najbliža stanica na kojoj može da ga kupi po toj ceni udaljena 26 kilometara.
”Gorivo za jesenje oranje finansirao sam keš kreditom po kamati od skoro šest odsto. Nisam ni pitao za visinu kamate – samo da dobijem novac“, navodi Malbaški. Dodaje da su cene goriva na privatnim pumpama oko 209 dinara, pa su troškovi sve veći, dok mnogi traktori nisu registrovani, što dodatno otežava pristup povlašćenoj kupovini goriva.
Zbog toga poljoprivrednici, ističe, subvenciju od 18.000 dinara po hektaru očekuju kao direktnu finansijsku pomoć za opstanak proizvodnje. ”Nama objekti i mašine ne trebaju u ovom momentu, već podrška da održimo proizvodnju. Ako Glamočić nije napravio lapsus, ne preostaje nam ništa drugo osim protesta“, upozorava Malbaški.
Sličnog mišljenja je i Dalibor Paskulov iz Botoša, koji ističe da izjava ministra deluje „nebulozno“, jer ukazuje na nerazumevanje realnog stanja na terenu. ”Poljoprivrednici Banata su najviše oštećeni sušom, država nam nije pomogla, pa subvenciju očekujemo kao socijalnu pomoć“, kaže Paskulov.
On podseća da se poljoprivredom bavi četiri decenije, ali da se nikada nije dogodilo da sa površine koja daje 50 tona kukuruza ubere svega četiri tone. Veliki gubici, prema njegovim rečima, bili su čak i na najbolje obrađenim i nađubrenim njivama, gde je zbog izostanka padavina đubrivo „izgorelo“ i dodatno oštetilo useve. Bilo je parcela na kojima roda praktično nije ni bilo, a ni suncokret, iako najmanje pogođen sušom, nije opravdao očekivanja.
„Šta domaćinstvo koje obrađuje deset hektara može da kupi sa 180.000 dinara? Dve gume za manji traktor“, kaže Paskulov, dodajući da će već od januara troškovi ponovo rasti zbog prihrane i pripreme za prolećnu setvu, koja je znatno skuplja od jesenje setve pšenice.
Neizvesnost među poljoprivrednicima dodatno povećava i pravna nedoslednost: u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi stoji da direktna subvencija ne može biti manja od 12.000 din/ha, dok je uredbom, donetom posle protesta, iznos podignut na 18.000 din/ha, što je i primenjeno ove godine. Za sada nije jasno kojoj će se sumi Ministarstvo opredeliti u 2026. godini, niti da li će subvencija biti uslovljena određenom namenom.
Poljoprivrednici poručuju da im je potrebna hitna i nedvosmislena informacija, jer u suprotnom — nezadovoljstvo bi vrlo brzo moglo ponovo da se prelije na ulice.
