Međunarodni dan biodiverziteta ili biološke raznovrsnosti ustanovile su Ujedinjene nacije da bi se najširoj javnosti ukazalo na značaj i neophodnost zaustavljanja opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih ekosistema na Zemlji
Biodiverzitet na Zemlji danas čine milioni različitih bioloških vrsta, koje su proizvod četri milijarde godina evolucije. Sama reč “biodiverzitet” je relativno nova, ozvaničena je u 1985. godini spajanjem dve reči, biološki diverzitet.
U decembru 2000. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 22. maj, kao Međunarodni dan biodiverziteta, u znak sećanja na usvajanje finalnog teksta Konvencije o biodiverzitetu 22. maja 1992. u Najrobiju.
”Biodiverzitet je mreža života i resurs je od koga zavise pojedinci, zajednice, čitave nacije i buduće generacije. Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi. Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti. Iako obuhvata oko jedan odsto teritorije Evrope, Srbija poseduje izuzetno bogat biodiverzitet. Čak 33 odsto biljnih vrsta, 38 odsto sisara ili 51 odsto vrsta ptica koje nastanjuju Evropu, nalazi se i u Srbiji. Ovako visok stepen biološke raznovrsnosti je činjenica za ponos, ali i veliku odgovornost kako bi se ona očuvala”, kaže Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.
Zaštita retkih i ugroženih vrsta, poput medveda, risa, morune, šargana, orla krstaša, stepskog božura, Pančićeve omorike, kao i njihovih staništa osnova je za zaustavljanje stope opadanja biološke raznovrsnosti u svetu. U Srbiji, zaštita i očuvanje biodiverziteta se pored primene nacionalnog zakonodavstva, obezbeđuje i primenom nekoliko potpisanih međunarodnih konvencija.
Konvencija o biološkoj raznolikosti
Srbija je i jedna od potpisnica Međunarodne konvencije o biološkoj raznolikosti po kojoj se obavezala da će do 2020. godine povećati ukupnu površinu teritorije pod zaštitom na 10 odsto.
”Trenutno je u Srbiji zaštićeno samo 6,5 odsto teritorije, što je znatno ispod proseka. Ne samo da je potrebno povećati broj i površinu zaštićenih područja, nego je i neophodno unaprediti stanje u već zaštićenim područjima”, dodala je Dimović.
U borbi za rešavanje problema planete, potrebno je povećati broj i površinu zaštićenih područja i zaustaviti neodrživo korišćenje prirodnih resursa. Za zaštitu biodiverziteta, takođe je važno implementirati ”ekosistemski pristup“ kao strategiju za integralno upravljanje zemljom, vodom biljnim i životinjskim resursima, koja promoviše zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa. Neophodno je da u svakodnevnom životu brinemo o životnoj sredini koja nas okružuje, da smanjimo ekološki otisak, odnosno ublažimo uticaj našeg načina života na prirodu.
