Degradacija zemljšta uzrokovana ljudskim aktivnostima narušava blagostanje najmanje 3,2 milijardi ljudi, košta više od 10% godišnjeg globalnog bruto domaćeg proizvoda i ugrožava bezbednost hrane, upozorili su stručnjaci u izveštaju u kojem su objavljeni rezultati trogodišnje studije. Stručnjaci kažu da se posledice mogu izbeći, ali da su potrebne hitne mere kako bi se uspostavlo održivo upravljanje zemljištem
“Do 2050. godine, perdviđa se da će kombinacija degradacije zemljišta i klimatskih promena smanjiti globalne prinose useva za 10% u proseku, a u nekim regionima i do 50%. U budućnosti većina degradacije će se desiti u Centralnoj i Južnoj Americi, podsaharskoj Africi i Aziji – oblastima u kojima je ostalo najviše zemljišta pogodnog za poljoprivredu”, navodi se u izveštaju 100 stručnjaka iz 45 zemalja.
Izveštaj je napravila Međuvladina naučno-politična platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema, pod poroviteljstvom Ujedinjenih nacija, koje su opisale izveštaj kao “prvu sveobuhvatnu, na dokazima zasnovanu procenu degradacije zemljišta i restauracije”.
Stručnjaci upozoravaju da degradaciju zemljišta širom sveta uzrokuju životni stil visoke potrošnje u razvijenim zemljama, zajedno sa porastom potrošnje u zemljama u razvoju.
Da bi se zadovoljile potrebe takvog životnog stila, usevi i pašnjaci se šire na prostore s prirodnom vegetacijom, što dovodi do neodrživih poljoprivrednih i šumarskih praksi i u specifičnim oblastima do veće urbane ekspanzije, razvoja infrastrukture i ekstraktivne industrije.
Ukoliko se ne preduzmu hitne i konkretne akcije, “degradacija zemljišta će se pogoršati suočena sa rastom populacije, nezapamćenom potrošnjom, sve više globalizovanom ekonomijom i klimatskim promenama”, upozorili su stručnjaci.
Klimatske promene
U izveštaju, objavljenom 26. marta, navodi se da degradacija zemljišta u velikoj meri doprinosi klimatskim promenama. Samo je krčenje šuma uzrok oko 10% svih emisija gasova s efektom staklene bašte koje uzrokuje čovek.
Drugi veliki uzročnik klimatskih promena jeste oslobađanje ugljenika ranije uskladištenog u zemljištu. U izveštaju piše da je degradacija zemljišta od 2000. do 2009. bila odgovorna za godišnju globalnu emisiju do 4,4 milijardi tona ugljen-dioksida.
“Degradacija zemljišta u velikoj meri doprinosi klimatskim promenama, dok klimatske promene mogu da pogoršaju posledice degradacije zemljišta i smanje mogućnost nekih opcija da se izbegne, smanji ili preokrene degradacija”, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci upozoravaju i na velike uticaje sve ekstremnijih vremenskih prilika, kao što su ubrzana erozija zemlje na degradiranim zemljištima, povećan rizik od šumskih požara i promenjena raspoređenost invazivnih vrsta, štetočina i patogena.
Održivo upravljanje zemljištem
Situacija, ipak, nije nepovratna, kažu stručnjaci. Rešenje, navode u izveštaju, leži u održivom upravljanju zemljištem, što znači pošumljavanje, promene u poljoprivrednim praksama koje bi dovele do manje upotrebe pesticida i dugoročne procene troškova i koristi.
“Kratkorične koriti od neodrživog upravljanja zemljištem često se pretvore u dugoročne gubitke, što početno izbegavanje degradacije zemljišta čini optimalnom i ekonomičnom strategijom”, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci tvrde da su koristi obnove u proseku 10 puta veće od troškova. “Koristi od obnove uključuju rast zaposlenosti, povećanu poslovnu potrošnju, bolju rodnu ravnopravnost, rast lokalnog ulaganja u obrazovanje i bolji sredstva za život”, ocenjuju stručnjaci.
Ali vremena nema mnogo, upozoravaju autori izveštaja.
“Potrebna je hitna promena da se spreči nepovratna degradacija zemljišta i ubrza primena mera za obnovu”, navode stručnjaci.
