Zahvaljujući International Visitor Leadership  programu (IVLP) boravila sam od 14. maja do 4. juna u američkim državama – Vašingtonu, Oregonu, Arkanzasu, Ajovi i Čikagu. Tronedeljni Regionalni projekat pod nazivom “Od farme do na tržišta: Uvid u američku prehrambenu politiku, promet i bezbednost hrane”, organizovan je od strane Biroa za obrazovanje i kulturu (The Bureau of Educational and Cultural Affairs – ECA) Stejt departmenta i pomogao meni i drugim učesnicima iz Evropske unije da bolje razumemo američku agrarnu politiku, put poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda od farme do tržišta i da dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču bezbednosti hrane.

A kada je reč o američkom prehrambenom tržištu, prvi utisak jeste šarenilo izjava na prehrambenim proizvodima. Natural (Prirodni) proizvod, mlečni proizvodi i meso od krava isključivo hranjenih na pašnjacima (Grass Fed), Nesertifikovan organski proizvod, (Non sertifed organic), Sertifikovano organski (USDA Organic), Bez glutena (Gluten free), Bez GMO (Non GMO)… Ovakve izjave mogu da zbune prosečnog kupca. Na primer, suprotno onome što bi neki potrošači očekivali, deklaracija Natural (Prirodno) ne implicira nutritivnu vrednost niti proizvođačke prakse, uključujući upotrebu organizama dobijenih genetskim inženjeringom, antibiotika i dodatih hormona. Iako su neke deklaracije strogo regulisane od strane državnih organa, zahtevaju rigorozan postupak atestiranja ili oba, druge nisu regulisane, slabo su regulisane, otvorene su za mnogobrojna tumačenja, gotovo ništa ne znače ili nisu relevantne.

 

Marketinške izjave nauštrb pravih informacija

Za razliku od Dejvida Salmonsena (David Salmonsen), bivšeg farmera a sada direktora Američkog Farm Biroa (The American Farm Bureau), asocijacije farmera sa preko šest miliona članova, koji kaže da je obeležavanje hrane pre svega marketiška aktivnost, Tomas Gremilion (Thomas Gremillion) direktor Američke Asocijacije Potrošača (Consumer Federation of America) smatra da transparentni sistem deklarisanja prehrambenih proizvoda jeste sistem bezbedne hrane koji bi trebao potrošačima da omogući da sami donose odluke i zaštite se pomoću informacija koje oni smatraju pogodnim. ”Ne bih se složio sa mišljenjem da je deklarisanje, navođenje zemlje porekla ili toga da li prehrambeni proizvod sadrži genetski modifikovane sastojke, čisto marketinška taktika, a ne suštinska informacija na koju potrošači imaju pravo”, dodaje Gremilion.

Međutim, prema njegovim rečima, potrošači u Americi nisu zadovoljni situacijom u pogledu deklarisanja prehrambenih proizvoda. – Veoma smo razočarani što je kongres odbio deklarisanje zemlje porekla za naše meso – govedinu i svinjetinu – i želeli bismo da vidimo savezni standard za deklarisanje sastojaka dobijenih genetskim inženjeringom. Želeli bismo da vidimo standard za deklarisanje prirodnih proizvoda i standarde koji iskorenjuju mešanje marketinških trikova sa značajnim standardima kao što su standardi za organske proizvode odobreni od strane Ministarstva poljoprivrede SAD. Dakle ima još mnogo posla, a nismo još ni došli do nutritivnog sadržaja i toga kako na osnovu deklaracija potrošači mogu da se informišu o sadržaju masti i šećera u procentima, i mislim da bi deklarisanje vrsta masti u tu svrhu isto bilo veoma korisno… Potrošač ulazi u prodavnicu ili gde god da nabavlja hranu i nema mnogo vremena da obradi sve te informacije kojima ne treba da bude bombardovan – marketinškim izjavama u kojima nema korisnih informacija.

Dakle sa jedne strane imamo mnogo marketinga, a sa druge postoje ključne stvari koje nedostaju na deklaracijama prehrambenih proizvoda?

Gremilion: Da, smatram da sa jedne strane postoji mnogo buke i obmanjujućih informacija, a sa druge, za one koji znaju šta žele i žele pristup važnim informacijama – nekada su vrata zatvorena. Dakle, mislim da postoji pravi apel na državne organe i medije da zahtevaju da kompanije moraju da komuniciraju sa potrošačima na utvrđeni način.

To je veliki izazov – verujete li da će se to ikada ostvariti?

Gremilion: Mislim da smo na dobrom putu. Mislim da je dobar znak to što se toliko kompanija prehrambenih proizvoda nedavno saglasilo da deklariše svoje genetski modifikovane sastojke i mislim da bi uskoro trebalo da imamo savezni standard koji bi omogućio da potrošači dobiju ono što žele na deklaraciji, ako hrana sadrži genetski modifikovane sastojke.

Da su na dobrom putu potvrđuje i nedavno objavljena vest da je američki Senat blizu postizanja dogovora o obaveznom označavanju genetski modifikovanih organizama koji će zahtevati od američkog Ministarstva poljoprivrede da propiše nacionalni logo u roku od dve godine.

 

Nadležnost FDA i USDA

Inače, Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odgovorna je za deklarisanje prehrambenih proizvoda u Sjedinjenim Američkim Državama. Pravila ove agencije o tome šta mora biti obuhvaćeno deklaracijom na ambalaži proizvoda, šta, pod određenim uslovima, može biti obuhvaćeno, a šta ne može, prilično su opširna.

Američka uprava za hranu i lekove (FDA) i Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA), dužni su da, u saradnji sa relevantnim državnim i lokalnim agencijama, nadgledaju odgovornost proizvođača za prehrambene proizvode koji se nalaze na zvaničnom tržištu. Međutim, za regulatorne organe, regulisanje dobavljača na zelenim pijacama i pojedinačnih prodavaca može da predstavlja izazov.

Služba za marketing u poljoprivredi (Agricultural Marketing Service; AMS) Ministarstva poljoprivrede SAD, obezbeđuje vredne alatke i usluge američkoj poljoprivredi, kao što su ocenjivanje, atestiranje i verifikacija proizvoda – ovim uslugama AMS garantuje kvalitet i dodaje vrednost američkim prehrambenim proizvodima.

”Svakako je važno da potrošači budu informisani o prehrambenim proizvodima koje kupuju. Deklaracije na prehrambenim proizvodima mogu da upute potrošače u poreklo namirnica koje konzumiraju, prakse korišćene za njihovu proizvodnju ili nutritivnu vrednost. Ako je nešto atestirano kao organsko i overeno logom za organski proizvod Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA Organic), to znači da je ispunilo određene uslove“, kaže Džuli Hartli (Julie Hartley), stručnjak za marketing u poljoprivredi u okviru AMS.

I dok su prerađeni prehrambeni proizvodi pretrpani izjavama, informacije na primarnim poljoprivrednim proizvodima ne govore mnogo (ili ništa) o načinu uzgoja, upotrebi pesticida… ”Ako negde, na primer na zelenoj pijaci, vidite samo natpis ”organsko“, moraćete da pitate odgajivača šta to znači i koje odgajivačke prakse je koristio“.

Alternativna tržišta prehrambenih proizvoda

U Americi su u ekspanziji ulične pijace u organizaciji neprofitnih organizacija koje povezuju lokalne farmere i potrošače. Tako, svake subote ili nedelje, mobilne pijace okupljaju veliki broj kupaca koji pored kupovine proizvoda imaju prilike i da se upoznaju sa lokalnim proizvođačima, dobiju informacije odakle je proizvod i na koji način je uzgajan i da u celodnevnom druženju uživaju u propratnim kulturnima sadržajima.

Pored njih, dobar primer pružaju i nacionalni lanci prodavnica koji potenciraju na organskim i NON GMO poljoprivrenim i prehrambenim proizvodima – Whole foods Markets, Trader Joes i još specifičniji New Seasons Markets. “Naš je cilj da proširimo pristup zdravoj hrani i da pomognemo lokalnu zajednicu podržavajući lokalne proizvođače hrane. Na taj način zaokružujemo ciklus od farme do trpeze u kome se trudimo da budemo najbolji mogući posrednici”, kažu u New Seasons marketu.

 

A kako je u Srbiji

Nakon otvaranja pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji, početkom 2014. godine, Srbija se obavezala na harmonizaciju propisa sa EU koje se odnosi na bezbednost hrane, fitosanitarnu i veterinarsku politiku. Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, koji je donet na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, je samo jedan u nizu iz te oblasti, a već neko vreme Ministarstvo zdravlja Srbije radi na tri pravilnika i to: Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama, Pravilnik o novoj hrani i Pravilnik o obogaćivanju hrane vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim dejstvom.

Najznačajnije novine Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju odnose se na obavezu deklarisanja sastojaka koji mogu da izazovu alergije i intolerancije. Novi propis definiše i minimalnu veličinu slova kojom se piše deklaracija, mesto porekla, zemlja porekla, način na koji se piše rok trajanja…
Naučna institucija IHIS Nutricionizam radi veliko istraživanje o tome koliko je Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju napravio pomaka u deklarisanju prehrambenih proizvoda. ”Na osnovu prethodnih istraživanja očekujemo da će ispravno deklarisanih proizvoda na tržištu biti između 60 – 70 odsto. Taj pravilnik je, možemo reći, odradio svoj maksimum. Pored njega, potrebno je usvojiti i druge – Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama, Pravilnik o novoj hrani i Pravilnik o obogaćivanju hrane vitaminima, mineralima i drugim supstancama, da bi smo dobili zaokružen sistem”, kaže dr Danica Zarić, dipl.inž. i direktorka IHIS Nutricionizma i članica radne grupe Ministarstva zdravlja Srbije za izradu Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama.

 

Podrška lokalnom tržištu

Ono što je zajedničko potrošačima u Americi i u Srbiji je pravo na ispravne i jasne (neobmanjujuće) informacije. Bombastične izjave mogu da zbune i dovedu u zabludu potrošače i one su prisutne na oba tržišta. Međutim, promene na bolje su vidljive, i u Americi i u Srbiji. Sve je veća zainteresovanost potrošača, ne samo za zdravstveno bezbednu hranu već i kvalitetniju, organski proizvedenu, bez upotrebe genetski modifikovanih sastojaka. Nažalost, ta hrana je dosta skuplja pa samim tim i nedostupna širem krugu potrošača.

Ipak, ono što je na mene ostavilo najveći utisak i dalo nadu u bolju budućnost ovog sektora jeste okretanje potrošača lokalnim proizvođačima hrane, što je posebno primetno kod primarnih poljoprivrednih proizvoda. I u tome je ovaj program potpuno opravdao naziv Od farme do tržišta, ili preciznije – Od lokalne farme do lokalnog tržišta.

Jelena Sajić
agronews