Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva pokazali su da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi u ruralnom području

Republički zavod za statistiku sproveo je Popis poljoprivrede od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine. Rezultati istraživanja pokazali su da je doprinos sektora poljoprivrede i agroindustrije rastu bruto domaćeg proizvoda u celokupnom tranzicionom periodu 2001.‒2023. minimalan.

U prosečnom rastu BDP-a od 3,2 odsto doprinos sektora poljoprivrede je iznosio svega 0,11 procentnih poena, a agroindustrije 0,08 pp. Prosečno učešće sektora poljoprivrede u BDP-u je iznosilo 6,21 odsto, a agroindustrije 3,8 odsto, navodi se u publikaciji RZS-a “Strukturne promene u poljoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji“, prenosi portal Biznis.

“Komparativna analiza ekonomskih računa poljoprivrede tranzicionih država u 2023. godini izdvojila je Republiku Srbiju i Rumuniju kao države sa najvećim učešćima bruto dodate vrednosti poljoprivrede u BDP-u (četiri odsto i tri odsto) od svih tranzicionih država, i ukazala da je vrednost poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije dvostruko niža, a poljoprivrednih usluga čak četiri puta niža nego u Danskoj”, navodi se u istraživanju.

Rezultati popisa poljoprivrede i stanovništva su pokazali da su na strukturne promene u ovom sektoru snažno uticali nepovoljni demografski trendovi u ruralnom području. Naime, pad stanovništva u ruralnim naseljima je bio dvostruko brži od pada ukupnog stanovništva, kao i trend pada broja članova po domaćinstvu.

Intenzivan je i proces demografskog starenja, kao i nepovoljna obrazovna struktura – tek svaki deseti stanovnik na ruralnom području je imao tercijarno obrazovanje.

Strukturna analiza rezultata popisa poljoprivrede 2012. i 2023. godine ukazala je na brojne nepovoljne trendove u strukturi korišćenog poljoprivrednog zemljišta i porodičnih gazdinstava, kao i pravnih lica i preduzetnika.

“Zaustavljena je fragmentacija poseda, ali je nastavljen trend pada broja gazdinstava sa isključivim prihodima od poljoprivrede, kao i stanovnika angažovanih na poljoprivrednim aktivnostima (2012. svaki peti, 2023. svaki šesti stanovnik). Posebno su zabrinjavajuće strukturne promene u radnoj snazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, u stepenu angažovanosti radne snage, kao i u obrazovnoj strukturi upravnika poljoprivrednih gazdinstava. Mada se produktivnost rada udvostručila, ona je jedna od najnižih od svih evropskih tranzicionih država”, navodi se u istraživanju.