Internet kupovina u Srbiji više nije rezervisana samo za garderobu, tehniku i kozmetiku. Sve više kupaca danas poručuje – sir, pršutu, vino i domaći ajvar. Samo tokom prošle godine u zemlji je zabeleženo 82,4 miliona onlajn kupovina, što je 40 odsto više nego 2023, a čak 288 procenata više nego 2020. godine. Digitalni bum zahvatio je i sela – farmeri otkrivaju nove načine da dođu do potrošača i predstave svoje proizvode
Upravo iz te potrebe nastala je platforma „Moje stado“, koju su osmislili Miodrag i Ljubinka Mitrović, bračni par iz Srbije. Ideja je jednostavna – spojiti proizvođače hrane i kupce bez posrednika, preko samo jednog klika.
„Zamišljeno je da ovo bude projekat koji pomaže poljoprivrednicima da lakše prodaju svoje proizvode, zadrže mlade na selu i spreče migracije ka gradovima“, objašnjavaju Mitrovići za RTS. Na platformi se može naručiti sve – od domaćeg sira, kajmaka i ajvara, do pršute i vina – direktno sa imanja koja ih proizvode.
Farme otvorene potrošačima
Za kratko vreme, „Moje stado“ okupilo je više od 30 poljoprivrednih gazdinstava. Kupci sada mogu da vide gde i kako se proizvodi hrana koju jedu.
„Nemamo velike količine, ali lokalno tržište nam je ograničeno. Onlajn prodaja nam je otvorila vrata ka kupcima iz cele Srbije. Ljudi danas nemaju vremena da obilaze sela, a žele domaći proizvod“, kaže Vid Luković, stočar sa Golije.
Platforma automatski ažurira stanje zaliha, kako ne bi dolazilo do grešaka u porudžbinama. „Najvažnije je da kupci dobijaju tačne i redovno osvežene informacije o proizvodima i količinama“, dodaju Mitrovići.
Onlajn tov – farma iz fotelje
Digitalizacija poljoprivrede ide i korak dalje: potrošači danas mogu da „uzgajaju“ sopstveno prase, jagnje ili tele – onlajn.
„Odlučila sam da odhranim prase sorte Moravka na planini, u slobodnom uzgoju. Tako znam čime se hrani i gde raste. Bitno mi je da novac ostane u Srbiji i da ga zarade pošteni ljudi“, kaže Marija Živković, koja je prase odabrala putem interneta.
Kupci plaćaju tov na rate, bez potrebe za kreditnom sposobnošću, a farmeri dobijaju sigurnost da će njihov proizvod biti plaćen po tržišnoj ceni. „Naše je da gajimo stoku, a potrošačevo da plati naš trud – prosto i pošteno“, kaže Luković.
Mladi klikću, stariji rade
Iako mnogi stariji farmeri još uče digitalne veštine, u pomoć im pristižu mlađe generacije.
„Unuci vode internet, ja vodim farmu“, kroz osmeh kaže Luković. „Samo neka mladi ostanu na selu – to je najveći dobitak.“
Poverenje kao nova valuta
Stručnjaci ističu da današnji kupac ne kupuje samo proizvod – već i priču koja stoji iza njega.
„Poljoprivrednici više ne zavise isključivo od otkupljivača. Oni danas mogu da grade sopstveni brend i odnos poverenja sa kupcima. Transparentnost i iskrena komunikacija postali su ključ lojalnosti“, objašnjava Miloš Stojanović iz Poljoprivrednih novosti.
On dodaje da su objave „sa njive“, prikaz berbe, ambalaže, pa i sitnih grešaka, najbolji način da se pokaže autentičnost. „Kupac mora da vidi da iza profila stoji stvaran proizvođač. Kada dobije proizvod na vreme i zadovoljan je kvalitetom – on postaje najbolja reklama.“
Tržište koje tek raste
Iako nema preciznih podataka o obimu internet trgovine hranom u Srbiji, procene pokazuju da je sektor još mali, ali u stalnom porastu.
Sve više proizvođača prepoznaje prednosti digitalnih kanala, a sve više kupaca traži domaće, proverene proizvode koji se mogu naručiti iz udobnosti doma.
Uz dalju edukaciju i digitalizaciju sela, stručnjaci ocenjuju da upravo ovakvi projekti mogu postati ključni za modernizaciju srpske poljoprivrede – i za povratak poverenja između farmera i potrošača.
Foto: Fb/Mali proizvođači hrane
