Do kraja godine mleko u Srbiji ispunjavaće evropski standard od 0,05 miligrama aflatoksina po kilogramu. Sada je 77 odsto mleka tog kvaliteta. Nama je izuzetno važno da i preostalih dvadesetak procenata postignu ovaj standard. Kao prelazno rešenje, sa oročenim trajanjem, donet je novi pravilnik koji je sada na snazi i po kom je dozvoljen nivo aflatoksina 0,25, kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković na konstataciju da se nije snašla prvo sa smanjenjem, a onda povećanjem dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku.

– Kada sam postala ministar važio je pravilnik koji dozvoljava nivo aflatoksina od 0,5 miligrama po kilogramu mleka. Prethodni ministar u aprilu je doneo nov pravilnik po kome je dozvoljen nivo aflatoksina 0,05, ali koji je trebalo da stupi na snagu 1. jula. U pitanju je bio ambiciozan plan da se pun efekat izmenjenog pravilnika o kvalitetu stočne hrane postigne na sadržaj aflatoksina u mleku za samo tri meseca. Novu odluku smo doneli uz prethodno dobijenu saglasnost od Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” i samog Ministarstva zdravlja. Uostalom trenutno važeći pravilnik je mnogo stroži od onog koji je bio na snazi do 1. jula. Naš cilj u svakom slučaju ostaje 0,05 miligrama i činimo sve da to što pre postignemo.

Vaš prethodnik je pokušao da ukine politiku 100 evra po hektaru, ali mu okolnosti nisu išle naruku. Kakav je Vaš stav o tome?

Poljoprivrednici će i dalje dobijati 100 evra po hektaru u skladu sa postojećim uslovima. Ukidanje ove mere značilo bi da se Zakon o podsticajima, koji je na snazi tek godinu i po dana, ne primenjuje. To bi značilo i ugrožavanje realizacije jednog od strateških ciljeva agrarne politike, a to je uspostavljanje stabilne i dugoročne agrarne politike. Posebno bi bila pogođena mala poljoprivredna gazdinstva kojima ova sredstva, iako skromna, puno znače. Osim toga, smatram da česte promene u agrarnoj politici i politici subvencionisanja ne mogu imati dobre efekte.

Vašem ministarstvu sada pripada ekologija koja je izuzetno važna na putu pristupanja EU. Da li ćete moći da odgovorite svim izazovima?

Kroz pregovore sa EU treba da obezbedimo dovoljno dug prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili EU. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je još 2004. godine i bio je vodeća državna institucija u oblasti investicija u životnu sredinu. Nažalost, zbog problema koji su se javljali u funkcionisanju, ovaj fond je 2012. godine ukinut na inicijativu tadašnjeg ministra finansija. To naravno nije bilo dobro rešenje. Od tada se sredstva od ekoloških taksi slivaju u državni budžet. Zato je sada važno pronaći najbolje i održivo rešenje kojim bi se „zeleni dinar” vratio ekologiji.

Da li ste zadovoljni tek usvojenom Strategijom razvoja poljoprivrede?

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2012–2024. predstavlja krovni dokument i temelj u vidu smernica za uređenje srpske poljoprivrede u narednih deset godina, a sigurna sam i za godine koje dolaze nakon toga.

Poslednja zemlja potpisnica SSP je ratifikovala sporazum što znači da će stranci za nekoliko godina moći da kupuju zemlju u Srbiji. Da li se nešto može učiniti da se rok odloži i kako će to uticati na tržište zemljišta kod nas?

Nažalost, kada se 2008. godine potpisivao SSP, nije u celovitosti vođeno računa o strateškim interesima zemlje, zbog čega se sada i nalazimo u situaciji kakvoj jesmo. Od trenutka od kada sam preuzela ministarstvo, tim mojih saradnika i ja ulažemo maksimalne napore da izdejstvujemo promenu tog dela SSP sporazuma i da se dobije odlaganje prodaje poljoprivrednog zemljišta licima iz EU najmanje tri godine od dana ulaska u EU. Podsećam da su nove članice EU dobile od tri do 12 godina moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta.

Šef ste katedre za stočarstvo na fakultetu u Čačku. Da li imate plan za obnovu tog dela poljoprivrede?

U posebno teškom stanju je stočarstvo. Već duži niz godina njegovo učešće u poljoprivredi je u padu – i sada je 30 odsto što je poražavajuće. Posebno teško stanje je u govedarstvu. U ovom momentu je važno da se zaustavi dalje smanjenja broja domaćih životinja i da se stvori povoljan ambijent za oporavak i postepen porast stočarske proizvodnje. U narednom periodu predstoji nam intenzivan rad na nacionalnom programu i konkretnim merama podrške stočarstvu.

Niko neće biti zapostavljen

Vi ste prvi ministar poljoprivrede iz centralne Srbije posle mnogo godina. Imate li plan za prevazilaženje razvojnog jaza u odnosu na sever zemlje?

Svesna sam tih očekivanja. Iako na mesto ministra poljoprivrede posle duže vremena dolazi neko iz centralne Srbije, želim da poručim svim poljoprivrednicima bez obzira da li su iz Vojvodine, južne, zapadne ili centralne Srbije, da ću se, dok sam ministar, apsolutno i bez razlike podjednako truditi da država koliko god može pomogne svima. U svakom slučaju, garantujem da niko neće biti zapostavljen, posebno ne poljoprivrednici iz nerazvijenih krajeva. U tom smislu već radimo na tome da vidimo na koje oblasti bi u takvim krajevima poljoprivrednici mogli da se preorijentišu, poput organske proizvodnje hrane za koje imaju sve uslove, a koja je u svetu izuzetno tražena.

Politika