Posle tri godine problema sa prolećnim mrazevima, proizvođači šljive u Slavoniji ove sezone konačno imaju dobar rod i kvalitetne plodove. Ipak, zadovoljstvo je kratko trajalo – otkupna cena pala je sa početno dogovorenih 1,10 evra na oko 50 centi po kilogramu, a hrvatski voćari kao jedan od glavnih razloga navode snažan uvoz iz Srbije i Bugarske
Na plantažama na padinama Papuka i Krndije berba šljive je u punom jeku. Rod je ove godine dobar, plodovi su krupni i zdravi, a prinosi na pojedinim zasadima dostižu 30 do 40 kilograma po stablu.
„Količina je negde između 30 i 40 kilograma po stablu u proseku, dakle solidan rod, zdravstveno stanje zadovoljavajuće“, rekao je za HRT Andrija Mitrović iz Lukača.
Međutim, dobar rod proizvođačima ne garantuje i dobru sezonu.
Cena prepolovljena za samo nedelju dana
Početkom otkupa proizvođači su računali na cenu od 1,10 evra po kilogramu, ali je ona za kratko vreme pala na svega 50 centi.
„Ove godine je to išlo na dnevnoj bazi, pa smo za samo nedelju dana sa 1,10 evra došli na svega 50 centi“, kaže Damir Bošnjak iz Sesveta, koji se bavi organskom proizvodnjom šljive.
Prema navodima hrvatskih proizvođača, dodatni pritisak na tržište napravile su velike količine šljive iz susednih zemalja, pre svega Srbije i Bugarske.
Mitrović navodi da je ponuda u jednom trenutku bila tolika da su pojedini otkupljivači čak privremeno obustavili otkup.
Troškovi rastu, berača nema
Pad cene dolazi u trenutku kada su proizvođačima porasli gotovo svi važni troškovi. Đubrivo i sredstva za zaštitu su skuplji, dok je sezonsku radnu snagu sve teže pronaći.
Zbog toga, čak i uz dobar prinos, proizvođači upozoravaju da je ekonomska računica sve nepovoljnija.
Pojedini najavljuju da bi, ukoliko se ovakav tržišni odnos nastavi, mogli da odustanu od podizanja novih zasada, pa čak i da krče postojeće.
Prerada kao izlaz iz cenovnog pritiska
Deo proizvođača rešenje traži u sopstvenoj preradi, kako bi bili manje zavisni od otkupne cene svežeg voća.
Porodica Bošnjak ulaže u proizvodnju rakije i likera, u maloj destileriji opremljenoj uz pomoć evropskih fondova.
„Ako cena same sirovine bude niska, sirovinu uvek možete preraditi u destilat“, objašnjava Bošnjak.
Dodatnu mogućnost voćari vide i u završetku hladnjače i pogona za preradu u Požegi, koji bi proizvođačima trebalo da omoguće duže čuvanje robe i prodaju u povoljnijem trenutku.
Ovogodišnja sezona tako je slavonskim voćarima donela gotovo paradoksalnu situaciju: posle nekoliko loših godina konačno imaju obilje kvalitetne šljive, ali zbog niske cene i visokih troškova dobar rod ne znači i dobru zaradu.
