Prosečan ili nešto iznad proseka prinos, odličan kvalitet i očajno niska otkupna cena šljive značajno će doprineti da lampeci za rakiju budu prepuni. Tako bi sa ovogodišnjeg tradicionalnog Sajma šljiva u Osečini mogla da glasi sažeta ocena šljivarske sezone u Podgorini i celom valjevskom kraju
Zasadima ”plavog blaga”, koji se prostiru na 14-15.000 hektara u Kolubarskom upravnom okrugu, od čega je oko 30 odsto na području Osečine i okoline, suša već drugu godinu uzima danak.
Ovog proleća su nepovoljne vremenske prilike, hladnoća u vreme cvetanja i znatno manji naleti pčela doprineli su slabijoj oplodnji, pa je rod uprosečen na sedam do sedam i po tona po hektaru, kaže za Politiku Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjeva. Neke čačanske sorte, kao što su čačanska lepotica i čačanska rodna, koje su već skoro obrane, rodile su vrlo dobro, ali je najzastupljeniji stenlej, čija berba je upravo u toku, podbacio, ocenjuje on.
Proizvođači su ipak manje-više zadovoljni rodom. Dragan Đurđević iz sela Konjic, koji na 3,5 hektara gaji požegaču, stenlej i druge sorte, kaže da je u njegovom ataru prinos sasvim dobar, ali da je otkupna cena od 25 dinara katastrofalna. On uglavnom suši šljivu, prošle godine je sušena imala cenu 2,5 evra, ove godine sumnja da će toliko dostići.
”Puno šljive će otići u rakiju, puno će i propasti, jer su ove poslednje kiše doprinele da počne da opada i truli. Ko nema kace, propašće mu puno. A i nadnice za berače su porasle”, ukazuje ovaj proizvođač.
Goran Simić iz sela Gornje Crniljevo gaji šljivu na osam hektara, uglavnom ima stenlej i čačansku lepoticu, ističe da je ovogodišnji rod jedan od boljih, ali da je cena sirove šljive niska, da je malo otkupljivača na terenu, da izvoz nije radio zbog rata, da je prevoz poskupeo…
”Mnogi su odustali od konzumne šljive, sve se svelo na sušare i rakiju. Kvalitet plodova je bio jako dobar do poslednje kiše koja je zakasnila, a onda je bolje da nije ni pala, jer je upravo pokvarila kvalitet”, ukazuje ovaj proizvođač čija firma ”Simić voće plus” na tržište plasira suvu šljivu i nekoliko vrsta čokolada sa različitim vrstama voća.
”Otkupna cena od 20-25 dinara za kilogram je jako loša, voćari praktično nemaju nikakvu računicu, jer je po nekim procenama proizvođačka cena 22 dinara! Zato će većina roda biti prerađena u rakiju, vrlo malo će se sušiti, mada se očekuje dobra cena suve šljive. Za razliku od roda i cene, kvalitet ovogodišnje šljive, uprkos suši, veoma je dobar, ima odličan procenat suve materije i biće idealna za sušenje, biće potrebno manje od tri kilograma sirove za kilogram suve”, navodi Stanojlović.
”Prošle godine je bila odlična cena, ljudi su podizali nove zasade… Ne znam koliko njih će se ove godine odlučivati da to radi”, skeptičan je on. (Politika)
