Aktuelne izmene Zakona o bezbednosti hrane izazvale su dvojake reakcije: dok ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tvrdi da nulta tolerancija na proizvodnju i trgovinu GMO ostaje na snazi, deo javnosti smatra da je Srbija učinila još jedan korak na putu da jednog dana odobri GMO i za direktnu ljudsku ishranu
Da bi otvorila Poglavlje 30 pregovora o pristupanju EU, Srbija mora postati članica Svetske trgovinske organizacije. A da bi ušla u STO mora izmeniti Zakon o genetski modifikovanim organizmima donet 2009. godine.
Trenutno, Srbija je jedina država u svetu u kojoj su 136, od postojećih 160 opština, jednoglasno usvojile deklaraciju protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO, jedina država u regionu i jedna od retkih u Evropi koja ima zakonsku zabranu proizvodnje i prometa genetski modifikovane hrane. To je u suprotnosti sa pravilima STO koja ne dozvoljava eksplicitnu zabranu prometa bilo kojih, pa ni GM proizvoda, za koje ne postoji dokaz da štete ljudskom zdravlju.
Baš zbog toga aktuelne izmene Zakona o bezbednosti hrane izazvale su dvojake reakcije: dok ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tvrdi da se radi o usklađivanju sa evropskim propisima, te da nulta tolerancija na proizvodnju i trgovinu GMO ostaje na snazi, deo javnosti smatra da je Srbija učinila još jedan korak na putu da jednog dana odobri GMO i za direktnu ljudsku ishranu. Kao krunski dokaz za ovakvu tvrdnju navodi se član 5. kojim je u vrste hrane prvi put uvrštena i genetički modifikovana hrana i član 58. koji definiše kategorije takozvane nove hrane, među kojima je mesto našla i ”hrana sa novom ili namerno izmenjenom molekularnom strukturom”.
Nešto kompetentniji kritičari smatraju da najveći iskorak ka prihvatanju GMO predstavlja unošenje u zakon stava da će srpski propisi poštovati preporuke Komisije Codex Alimentarius-a koje se odnosi na standarde koji propisuju koliko se najviše toksina, pesticida, veterinarskih lekova, hormona i antibiotika može naći u hrani.
Kako važeći zakon zabranjuje upotrebu antibiotika, hormona ili genetski modifikovanih organizama u prehrambenoj industriji, nejasno je da li će prihvatanjem preporuka Codex Alimentarius-a ova zabrana biti ”relaksirana” ili ne.
Iako ministar Nedimović tvrdi da nema razloga za strah i preklinje da se ne širi panika, postavlja se pitanje zašto su nam ovi standardi potrebni ako već imamo pravilnike koji precizno definišu aspekte bezbednosti svake namirnice, a upotrebu antibiotika i hormona strogo zabranjuju.
Predsednik Zelene stranke Goran Čabradi kaže da se na ovaj način, kroz bočne zakone, zapravo legitimiše genetski modifikovana hrana. Iako je u obrazloženju zakona nevešto objašnjeno da će GMO tretirati drugi zakoni, iz samog teksta se to nigde ne vidi”, kaže Čabradi.
