Dogovoren izvoz junadi i goveđeg mesa u Albaniju
Industrija mesa ”Kazazi” iz Drača u Albaniji i Udruženje ”Agroprofit” iz Novog Sada postigli su dogovor o izvozu žive junadi i goveđeg mesa u ovu zemlju. Klaničari iz Albanije obišli su više farmi u Srbiji i zadovoljni su ponudom, pa se očekuje da na tom nivou bude i prodajna cena, saopštilo je ovo udruženje
Početak posla očekuje u drugoj polovini marta zbog potrebe da udruženje odabere pouzdanog izvoznika i klaničara, jer se kao neprofitna organizacija ne bavi takvim poslovima. Plaćanje žive junadi i mesa je pre isporuke, a počeće izvozom 40–60 junadi nedeljno. U ovom poslu na početku učestvuju farmeri članovi Proizvodne grupe u Udruženju ”Agroprofit”, koji trenutno u tovu imaju oko 4.100 junadi. Ukupne potrebe Albanije za junećim mesom svedene su na oko 30.000 junadi godišnje.
Međutim, kako ističu, njihova klanična industrija, zbog standarda potrošača, nudi najviše goveđeg mesa na tamošnjem tržištu.
Razvojem turizma uz more u Albaniji, među hotelijerima je sve veće interesovanje za kvalitetnu junad i lagerovanje ove robe.
– Udruženje je proteklih dana sprovelo detaljnu analizu troškova tova i uticaj najnovijeg povećanja cena žitarica na cenu junadi, a sagledane su i zalihe hrane kod farmera. Predlažemo odgajivačima da ako imaju zaliha hrane od prošle godine, ne prodaju goveda dok se rast cena žitarica ne zaustavi – navode u ”Agroprofitu” i ističu da će ova pauza u prodaji biti korisna da se proveri s kojom prodajnom cenom mogu da se pokriju troškovi ulaganja i nabavke teladi.
Upozorili su uzgajivače da je najlošija varijanta kada se utovljeno june proda, a farmer nema novac da obnovi tov.
Čedomir Keco, predstavnik ovog udruženja, osvrnuo se i na regulaciju izvoza nekoliko poljoprivrednih proizvoda i smatra da je zbog celokupnog stanja bilo dovoljno razloga za donošenje ovakve odluke. Napominje da nije više važno da li su pšenica i kukuruz u silosima, privatnim ambarima ili skladištu državnih robnih rezervi – najvažnije je da ostaju u zemlji.
– Mi na lagerima trenutno imamo samo malo manje pšenice od naših godišnjih potreba za proizvodnju hleba, a meljavu od novog žita imaćemo već u septembru – ističe on.
Zbog najave zabrane izvoza odmah su reagovali domaći trgovci, pa je pšenica u Vojvodini prodavana po ceni od 33 do 34,50 dinara po kilogramu, i to uglavnom kompanijama koje su tu robu držale u svojim skladištima. S obzirom na to da su svi veći mlinovi obezbedili zalihe ranije, po nižoj ceni od trenutne, Keco napominje da će pre žetve znati koliko zrna naši trgovci imaju za izvoz.
– Oni su procenili da pšenica plaćena po 35 ili 36 dinara po kilogramu u izvozu, koji će uslediti sigurno tokom ove godine, neće izgubiti planiranu dobit, iako u celom poslu postoji rizik – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, zalihe kukuruza u Srbiji je teže izračunati, jer su mnogi zrno lagerovali u sopstvenim skladištima, a i mnogi su ostavili kukuruz u klipu i krunjenje planiraju u aprilu. Jednostavnije se može izračunati potrošnja kukuruza u stočarstvu nego zalihe.
Prema broju krupne stoke, goveda, svinja, ovaca, ali i živine, naši stočari za potrebe svojih stada i jata dnevno potroše oko 4.500 tona kukuruza, kroz prekrupu i za stočnu hranu.
Prema njegovoj računici, do nove berbe dovoljna je zaliha od 1.250.000 tona žutog zrna.
– Potrošnja kukuruza u stočnoj hrani se povećava u proleće, kada se kvalitetna smeša koristi za tov pilića. Međutim, u ovom poslu mnoga domaćinstva više ne vide isplativost, kao ni u tovu svinja, pa se takav porast ove sezone, prema svemu sudeći, neće dogoditi – ističe Keco i dodaje da kada se uporede potrošnja kukuruza i količina na lageru, naši stočari mogu biti sigurni u poslu kojim se bave, a koji je sve skuplji upravo zbog cene žitarica kojih imaju dovoljno u ponudi.
Ratari se zbog cene opredelili za suncokret
Čedomir Keco napominje da je dostignuta cena suncokretovog ulja, koje naša zemlja troši 12 litara po stanovniku, već sada mnoge ratare opredelila da seju suncokret, jer očekuju da će otkupna cena biti veća od 60 dinara po kilogramu.
