Naša pozicija prema zabrani upotrebe i gajenja genetski modifikovanog kukuruza vrlo je jasna. Monsanto je kompanija koja iznad svega prati i poštuje zakon zemalja u kojima posluje i prema tome nema planove i interese za registraciju GM hibrida kukuruza u zemljama u kojima to nije zakonom omogućeno. Fokus kompanije Monsanto u Evropi su uvek bili hibridi stvoreni tradicionalnim načinima oplemenjivanja, dakle “non GMO”, ističe u intervjuu za “Dnevnik” dr Zoran Petrović, direktor Monsanta za Srbiju i region.
– Mi smo povukli sve naše registracije GM proizvoda iz Evropske unije. Zato smatram da se proizvodnja i promet semena GM hibrida u EU neće moći brzo realizovati. Kada bi se proizvodnja GM biljaka odobrila, upotreba Monsanto GMO tehnologije ne bi započela dok god se ne bi napravile sve zakonske regulative i dok god se proizvodi ne registruju. Inače, nezavisno od svih zakonskih procedura, pitanje je kako bi se na ovim našim područjima, gde se uzgaja oko milion hektara kukuruza i gde su posedi rascepkani i usitnjeni, mogla primeniti GM proizvodnja kukuruza, koja ima svoje određene zahteve. Naše tržište stoga neće u skorije vreme ići u tom pravcu – kaže sagovornik „Dnevnika”, Novosađanin koji se još pre dve i po decenije obreo u semenarskoj branši, a od lane je prvi čovek Monsanta u našoj i komšijskim zemljama.
Na koji način će Srbija, kao deo evropskog tržišta, moći i treba li da se brani od proizvodnje GM kukuruza i ostalih kultura?
– Zakon tržišta je mnogo jači od mišljenja pojedinca ili kompanije, pa čak i od mišljenja “javnog mnjenja”. Tržište diktira potrebu za određenim proizvodima, i samo će kompanije spremne da odgovore zahtevima tog tržišta – preživeti. Uostalom, setimo se samo prvih mobilnih telefona… Kružile su silne priče o njihovoj štetnosti, koje, naravno, niko nije mogao da dokaže, a pogledajte sada kolika je njihova upotreba i pokušajte da zamislite život bez njih. Ovakvih primera je puno.
Ilustracije radi: koliko je obrazovanih genetičara, nutricionista, hemičara, ili zdravstvenih naučnih radnika izašlo u javnost da ispriča i objasni šta je to GMO, čemu služi i koje prednosti, ili nedostatke donosi? Na žalost, vrlo malo, ili samo oni koji imaju direktan interes da ispričaju negativnu priču. U svakom slučaju, Monsanto je semenska kompanija i do sada nikada niste videli našu reklamu za GMO semena. Jednostavno, nemamo nameru da promovišemo GMO seme, jer se proizvodnja GMO biljaka neće skoro desiti u ovom regionu. Desiće se samo onda ukoliko tržište to bude zahtevalo. I, naravno, ukoliko zakon to bude dozvolio.
Kakve bi ekonomske koristi imali naši ratari od GMO?
– Šta je, ustvari, GM kukuruz? To je zapravo običan, standardni hibrid kukuruza koji je naknadno dobio određene gene, koje do tada nije imao, a time i određene željene karakteristike, koje takođe do tada nije imao. Ove osobine, koje mnogi zovu GMO, Monsanto u kukuruz ugrađuje tačno definisanim metodama molekularne biologije, biotehnologije i na kraju klasičnim metodama oplemenjivanja kukuruza. Teorija kaže da bi se te osobine mogle pronaći i u prirodinim uslovima u kukuruzu nakon prirodnih mutacija, ali bi zaista bilo teško pronaći baš one biljke koje imaju baš one tražene osobine, koje će koristiti našim poljoprivrednicima da povećaju prinos, da bolje čuvaju prirodnu sredinu i da ove osobine ne štete čoveku i životinjama pri ishrani.
Dakle, visinu prinosa donosi samo klasična metoda oplemenjivanja biljaka, a GMO donosi još i toleranciju na razne loše uslove gajenja odnosno toloerantnost na insekte i bolesti. Kao i svi drugi ratari koji koriste GMO tehnologiju, i naši bi mogli imati prednosti u smanjenju troškova pri proizvodnji, kao i ostvarenju višeg i stabilnijeg prinosa i samim tim ostvarili bi veći profit i bili bi konkurentniji na tržištu, a potrošači bi dobili jeftiniju hranu proizvedenu najčistijom tehnologijom ratarenja. Mislim da, recimo, naša javnost nije upoznata sa činjenicom da se u GMO proizvodnji koristi daleko manje pesticida te se sama hrana približava kvalitetu proizvoda iz integralne proizvodnje – poznatijoj kao tzv. zdrava hrana.
Ipak, u Srbiji se, kada god se pomene Monsanto, uz njega uglavnom stavi negativan predznak.
– Moj lični utisak je da u celoj ovoj medijskoj kampanji protiv GMO jedino “strada” Monsanto. A nije Monsanto jedina semenska kompanija koja poseduje i prodaje GMO semena. U današnje vreme skoro sve semenske kompanije poseduju ovu tehnologiju, s tim da je, kao i u svemu drugom, Monsanto i u ovom pravcu uradio najviše i imamo najbolji proizvod.
Uostalom, kod nas se potpuno marginalizuje činjenica da je Monsanto, pored tehnologije proizvodnje GM hibrida, vodeća globalna kompanija u stvaranju novih hibrida kukuruza tradicionalnim metodama oplemenjivanja. U mnogim zemljama u Evropi nalazimo se u samom vrhu ili smo čak lideri tržišta u proizvodnji i prodaji hibrida ratarskih i povrtarskih kultura stvorenih metodama “non GMO”.
Čime se onda uopšte Monsanto u našoj zemlji bavi?
– Već šest godina istraživanjem i odabirom najpovoljnijih hibrida kukuruza i uljane repice za gajenje u našim proizvodnim uslovima, kao i prodajom hibridnog semena “dekalb”. Pre nego što bilo koji od naših hibrida ugleda tržište, ispita se na hiljadu lokacija u mnogo strožim klimatskim uslovima nego što se mogu pronaći u Srbiji. Tada se utvrde sve prednosti i nedostaci naših hibrida i od hiljade onih koje imamo u ponudi, odaberu se samo poneki, koji ovom tržištu donose ogromne prednosti.
Nedavno ste osnovali Inovativni centar. S kojim ciljem i šta je dosad u njemu urađeno?
– Organizovali smo ga s ciljem da prikažemo zainteresovanima oglede kakve su dosada mogli da vide samo u inostranstvu. Ogledi su postavljani u različite celine gde smo poredili hibride kukuruza različite genetike, kao i tehnologije proizvodnje. Najinteresantniji ogledi za naše poljoprivrednike su bili posvećeni ekstremnim uslovima gajenja kukuruza. Inače, jedan od glavnih ciljeva naših ogleda nije postizanje maksimalno mogućeg prinosa, već mogućnost poređenja performansi različitih hibrida u pođednakim uslovima gajenja i jasno sagledavanje performansi hibrida za koje osnovano verujemo da su budućnost gajenja kukuruza u Srbiji.
Hemijom na kukurzni plamenac
Jedna od evropskih zemalja koja zagovara GMO je Španija, koja ima veliki problem sa kukuruznim plamencem, štetočinom kojoj prijaju topla i suva leta. Kod nas je ovaj problem poprimio ozbiljne razmere tek u poslednjih nekoliko godina, kada je plamenac uvećao populaciju i broj generacija. „U ovom slučaju GM tehnologija nije jedino rešenje, ali je trenutno najlakše. Međutim, ponavljam, Monsanto nema planove za uvođenje GM hibrida u Srbiju jer to zakon ne dozvoljava! Trenutno je, dakle, jedino rešenje da se pravovremeno primeni odgovarajući hemijski tretman, po preporuci proizvođača”, objašnjava dr Zoran Petrović.
Dnevnik
