Uvoz mesa, pad cena žive stoke i nejasna pravila na tržištu dodatno opterećuju domaće stočare, dok potrošači u maloprodaji i dalje ne vide pojeftinjenje. Sagovornici upozoravaju da se dugogodišnji problemi u sektoru svinjarstva produbljuju, a izlaz vide u uređenijim odnosima između proizvođača i prerađivača
Cene mesa u Srbiji u narednom periodu neće beležiti pad, dok se ponuda za sada održava na stabilnom nivou, ocenio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Kako ističe, sve je vidljiviji raskorak između cena u primarnoj proizvodnji i onih u maloprodaji. Dok stočari beleže pad cena žive stoke, potrošači taj trend još ne osećaju na rafovima. Takva situacija dodatno opterećuje proizvođače, koji posluju sa manjim prihodima, dok trgovinski lanci uglavnom zadržavaju postojeći nivo cena.
Za razliku od domaćeg tržišta, evropsko tržište mesa suočava se sa rastom cena, koji je u pojedinim zemljama u poslednjih godinu dana dostizao i 20 odsto. Uzroci se traže u smanjenom stočnom fondu, učestalim bolestima životinja i snažnoj tražnji, navodi portal Biznis.
Domaće tržište dodatno komplikuje rast oslanjanja na uvoz mesa, naročito iz zapadnih zemalja, gde se često plasiraju viškovi iz skladišta. Prema ocenama sagovornika, problem predstavlja i liberalniji režim skladištenja, jer se u Srbiji takvo meso može koristiti i do godinu dana.
Posebnu konfuziju unosi i činjenica da u domaćim propisima više ne postoji jasno definisan pojam „svežeg mesa“, čime je otvoren prostor za širu upotrebu zamrznutog mesa koje se na tržištu često nudi kao ravnopravna alternativa.
Agrarni analitičar Čedomir Keco upozorava da su se problemi u sektoru svinjarstva godinama gomilali, posebno zbog načina dodele dozvola za uvoz.
„Takva praksa omogućavala je da se velike količine svinja ili mesa plasiraju bez jasnih vremenskih ograničenja, što je ostavljalo prostor za manipulacije i obaranje cene domaće proizvodnje u ključnim trenucima“, navodi Keco.
On ocenjuje da je dugogodišnja primena takvih mehanizama dovela do značajnog smanjenja stočnog fonda, naročito u svinjarstvu, zbog čega domaća proizvodnja sve teže parira konkurenciji iz uvoza.
Istovremeno, sektor prerade mesa od 2022. do 2024. godine beleži rast prihoda, ali i velike oscilacije u profitabilnosti. Pojedine velike kompanije zadržale su stabilno poslovanje, dok su druge ušle u period suženih marži, restrukturiranja ili pada dobiti. Nasuprot njima, deo srednjih i manjih proizvođača pokazao je veću otpornost i fleksibilnost.
Budimović smatra da bi uređeniji ugovorni odnosi između proizvođača i prerađivača mogli da doprinesu stabilizaciji tržišta. Jasno definisani uslovi isporuke, količine i cene smanjili bi neizvesnost u lancu proizvodnje.
