Podaci o eroziji, sušnim periodima i bujičnim poplavama jasno ukazuju: jugoistočna Srbija ulazi u zonu visokog rizika od dezertifikacije. Reč je o kompleksnom i dugotrajnom procesu koji zahteva sistemska rešenja, a ne kratkoročne mere, upozorava dr Vesela Tanasković Gassner – naučnica, arhitekta i preduzetnica – međunarodno je poznata po radu na regenerativnim projektima pošumljavanja širom sveta
Kao osnivač organizacije Afforest for Future, koja deluje kao austrijska nevladina organizacija i srpsko preduzeće, dr Vesela Tanasković Gassner je posvećena misiji pretvaranja pustinja u produktivne šume hrane.
U autorsko tekstu za portal Klima101 ističe da je razumevanje procesa degradacije zemljišta ključno za budućnost poljoprivrede Srbije.
Degradacija i dezertifikacija – dve različite pretnje
”Degradacija zemljišta i dezertifikacija nisu isti pojmovi“, naglašava dr Tanasković Gassner. ”Dok je degradacija opšti gubitak plodnosti koji pogađa različite delove Srbije, pa i Vojvodinu, dezertifikacija je najteži oblik degradacije, specifičan za suva područja poput jugoistočne Srbije – gde bujične poplave odnose čitave gornje slojeve zemljišta, a tlo leti puca toliko duboko da u njega možete gurnuti celu pesnicu.“
Prema njenim rečima, iako Srbija nema peščane oluje poput Sahare, jugoistočna Srbija je prepoznata kao ”žarište“ dezertifikacije. Lokalno stanovništvo godinama svedoči o dužim sušnim sezonama, učestalim požarima i sve jačim bujičnim poplavama koje odnose zemlju sa strmih terena.
Nišavska bioregija – evropski hotspot erozije
Nišavska bioregija pripada kontinentalnoj klimatskoj zoni, sa nadmorskim visinama od 174 do preko 2.000 metara i veoma erozivnim crvenim peščarom. Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju.
U odnosu na 1980. godinu, učestalost bujičnih poplava u regionu porasla je za čak 400%, dok su stope erozije među najvišima u Evropi – do 16,2 t/ha godišnje, uz gubitak organske materije i drastično smanjenje plodnosti.
”To jeste dezertifikacija na delu – tihi ubica naše plodnosti, bezbednosti hrane i naše budućnosti“, upozorava dr Tanasković Gassner.
Rešenja moraju biti sistemska, a ne pojedinačna
Borba protiv degradacije nije jednostavna niti kratkoročna.
”Ne možete samo posaditi drvo i rešiti problem“, kaže ona. „To su sistemski problemi koji zahtevaju sistemske odgovore.“
U praksi, oporavak zemljišta znači vraćanje života u tlo, kroz:
- regenerativnu poljoprivredu,
- smanjenu ili eliminisanu obradu zemljišta,
- pokrovne useve,
- integraciju stoke,
- vraćanje organske materije u zemlju,
- elimisanje sintetičkih inputa u agrošumarskim sistemima.
Posebno ističe važnost pametnog upravljanja vodom u suvim delovima Srbije.
”Za jug Srbije možda je najvažnije pametno sakupljanje vode – water harvesting“, navodi. To se postiže konturnim linijama (keyline), hugelkultur tehnikama i mikrostrukturama poput polumeseca oko stabala, koje čuvaju svaku kap kiše.
”Žive laboratorije“ – test kuhinja rešenja na terenu
Ključnu ulogu u budućem razvoju imaju tzv. žive laboratorije – koncept koji promoviše evropski projekat GOV4ALL, finansiran od Evropske unije.
”Zaboravite na bele mantile i epruvete. Živa laboratorija je realna lokacija – farma, sliv ili čitava bioregija – gde poljoprivrednici, istraživači, lokalne firme i građani zajedno rešavaju konkretan problem“, objašnjava ona.
GOV4ALL je već pokrenuo pet takvih laboratorija u Evropi – dve u Grčkoj, dve u Španiji i jednu u Francuskoj, gde se bore sa erozijom, sušom i padom biodiverziteta.
Rad Afforest for Future prepoznat je i na evropskom nivou: njihov tim je na EU Mission Soil Week u Aarhusu dobio priznanje za inovacije u očuvanju zemljišta.
Plan: osnivanje žive laboratorije u Nišavskom bioregionu
”Moj cilj je da taj model donesem kući, u Niš“, kaže dr Tanasković Gassner. Plan je formiranje Žive laboratorije Nišava, koja bi postala centralna tačka regenerativne transformacije jugoistočne Srbije.
To bi omogućilo da:
- poljoprivrednici vide praktične primere tehnika na oglednoj farmi Afforest for Future,
- lokalni restorani uspostave odnose sa organskim proizvođačima,
- univerziteti testiraju metode direktno na terenu,
- zajednica kreira modele prilagođene lokalnom podneblju.
Poziv vlastima: zdravlje zemljišta je pitanje nacionalne bezbednosti
Za uspeh ovog modela potrebna je institucionalna podrška. Dr Tanasković Gassner poručuje da država i lokalna uprava moraju da postanu partneri. ”Zdravo zemljište je pitanje nacionalne bezbednosti. Hrana raste iz zemlje, voda se filtrira kroz zemlju, a agrošumarstvo čisti vazduh bolje od monokultura”.
Preporuke za javne politike uključuju:
- uvođenje živih laboratorija kao zvaničnog inovacionog modela,
- smanjenje birokratije za projekte zadržavanja vode,
- subvencionisanje regenerativnih praksi,
- javne nabavke koje favorizuju lokalnu hranu iz održivih sistema,
- uvođenje jestivih školskih vrtova.
Na kraju, dr Tanasković Gassner zaključuje da je zemljište jugoistočne Srbije umorno, ali nije mrtvo. Vreme je da mu, svi zajedno, vratimo život.
