Pre tačno pet godina Halil i Ćebira Kurtović krenuli su sa proizvodnjom devičanskog meda kojeg pčele prave u tegli, bez dodira ljudske ruke.
“Kako biste mogli dobiti med u saću iz tegle, potrebno je jako dobro poznavati pčele, način njihovog ponašanja kao i to da pčela svaki prazan prostor ispunjava medom”, kazuje Halil.
Imajući sve te informacije, došao je na ideju da skine medišta, ramove u koje pčela slaže med, i stavi ih u tegle.
“To sam prvi put pokušao na bagremovoj paši i pokazalo se izuzetno dobrom idejom, tako da to radim već punih pet godina. Ali se to može raditi isključivo na jakoj paši, kad je velik unos i kada ima nektara u prirodi, sa jakim društvima”, dodaje Kurtović.
Umesto u košnici, saće je – u tegli
Iako već iskusan pčelar sa dugogodišnjom karijerom dresiranja pčela da rade u tegli, krenuo je eksperimentalno sa dva društva, na bagremovoj paši koja je najizdašnija. Na jedno društvo stavlja 16 tegli koje okrene naopako. Godinu dana ranije rastopi i nakapa malo devičanskog saća na dno svake tegle te ih postavi po ramovima na plodište.
“Ako je dobra paša, one jako brzo izgrade saće i još brže unesu med. Pčele na bagremovoj paši u toku dana mogu doneti i 2 do 3 kilograma meda. Jedna tegla nosi 950 grama, što znači da mi 16 tegli pčele napune za oko desetak dana”, objašnjava Kurtović.
Nisu isti prinosi svake godine
Halil dodaje da se događalo i da nekad nema uspeha. Prošla godina mu je bila loša. Pčele su samo započele raditi, a poplave koje su zadesile BiH su to sve zaustavile. Iste tegle je zatvorio, ostavio i sačuvao ih za ovu godinu, kada su nastavile svoj vredni posao. Pohvalio se prinosom tekuće godine gde je imao 10 društava koja su napravila po 16 tegli.
Razlika između meda u teglama i onog u košnicama
Kurtović ističe da se radi o velikoj razlici.
“Teško je pronaći ram sa osnovama od devičanskog saća, a pčelari radi većeg prinosa pribegavaju kupovanju osnove koja se radi industrijski gde se mešaju plastika i parafin”, ističe Kurtović.
Saće koje on stavlja kao baznu osnovu može se konzumirati te dodaje da je jako dobro za probavni trakt.
Razlika je i u prinosu meda. Veća je proizvodnja u košnici jer se pčeli daje početnica, ili pogotovo ako joj se da izgrađeno saće. Tada pčela ne troši vreme na izgradnju saća, nego samo slaže med u već gotovu “ambalažu”.
“A u mom slučaju, pčela mora sebi izgraditi saće i tek onda počinje slagati med. Ali se ta razlika u prinosu nadoknađuje cenom, jer tegla sa ovakvim medom i saćem košta oko 25 KM, dok je tegla meda iz košnica 15 KM”, dodaje ovaj pčelar.
