Grožđa sorte „rozeta” odavno nema u našim krajevima. Jedan čokot ipak već dužeod stotinu godina opstaje u dvorištu u Gospodskoj ulici u centru Zemuna. Loza iz Zemuna pre nekoliko dana proglašena je spomenikom prirode i svrstana u treću kategoriju – zaštićeno područje lokalnog značaja.

Iako je prevalila više od veka, loza i dalje rađa. Grožđe joj je slatko i aromatično, zrno sadrži23 odsto šećera, mangan i gvožđe, poput retkih francuskih sorti.

– Kuća i dvoriše u Gospodskoj broj četiri, gde se ovaj čokot odomaćio, datira iz 1830. godine. U 19. veku, postojao je običaj da se uz temelje kuće sadi loza kao sveto drvo, kako bi porodica napredovala i u kući bilo blagostanje – objašnjava Haira Jakovljević, istoričar umetnosti i stanarka kuće ispred koje raste loza, a koja je takođe kulturno dobro. Njen prvi vlasnik bila je porodica Puljo, koja je u Zemunu imala prvu štampariju. Kasnije se u kući nalazila trgovina na veliko i malo poznate zemunske trgovačke porodice Živanović.

Haira Jakovljević napominje da su donedavno iz čokota loze rasle još dve grane, ali ih je neko posekao.

– Taj događaj je nas komšije motivisao da pokušamo da spasemo čokot. Bilo nam je nezamislivo da nešto što traje toliko dugo bude uništeno. Ni stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta nije jasno kako loza opstaje. Na samo 20 centimetara od čokota je beton, a loza i dalje raste, i to do visine od oko tri metra – kaže Jakovljevićeva, dodajući da je ovogodišnji rod „podbacio”. Vremenske prilike nisu bile podesne, pa su grozdovi trulili, tako da je ubrano tek šezdesetak kilograma slatkog zrna. Grožđe je jeo ko je hteo, brali su ga stanari, prijatelji, rodbina…

Osim u visinu, drevna „stanarka” dvorišta u Gospodskoj ulici pruža se i u dubinu, a žile korena sežu do pet, šest metara udaljenog središta dvorišta.

– To smo slučajno otkrili kada su se zapušili kanalizacioni odvodi. Radnici su uklonili gornji sloj zemlje i otkrili ogroman bunar porodice Živanović koji je zatrpan 17. aprila 1944. godine u savezničkom bombardovanju. Korenje loze pruža se do njega, odakle izgleda i crpe sve potrebne hranjive materije – priča Jakovljevićeva.

U tom talasu bombardovanja, na deo Gospodske ulice oko broja četiri palo je čak sedam avionskih bombi, ali je loza i to preživela.

—————————————————————-

Čokot koji donosi zdrav i dug život

– Stanari iz dvorišta u Gospodskoj ulici četiri uvek su smatrali da im loza donosi zdravlje i dugovečnost. I danas svoje važne trenutke, poput venčanja, obeležavaju slikajući se kraj nje. Izgleda da i verovanje da loza donosi dugovečnost nije bez osnova, jer svi stanari uglavnom imaju dug životni vek – kaže Jakovljevićeva.

Raritet u regionu

Vinova loza u Zemunu predstavlja pravi raritet ne samo na lokalnom nivou, već i šire. U regionu joj još samo loza iz Maribora, koja je stara oko 400 godina, može „stati na crtu”.

– Loza iz Zemuna ima dobar genetski potencijal ali i veliku kulturološku vrednost. Poznata je i zbog svoje visine i izgleda. Stablo se pruža desno od ulaza u dvorište, oslanja na terasu na visini od oko dva metra i slobodno pruža po ogradi. Sastoji se iz dva osnovna višegodišnja račvišta i širi na prostoru prečnika od oko pet metara – kaže Nataša Đokić, pomoćnik sekretara Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Hibrid francuskog porekla

Pretpostavlja se da je loza u Gospodskoj ulici broj četiri hibrid najpribližniji sorti „sajbel 1000”. Hibridi loze su počeli da se proizvode tek oko 1865. godine i to u Francuskoj. Njihova masovnija upotreba u ovoj zemlji krenula je tek pet godina kasnije, a zatim se širila Evropom.

– Na osnovu toga može se zaključiti da je približna starost loze između sto i sto trideset godina – objasnio je prof. dr Nebojša Marković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Politika