Za sadnjom drveća proteklih dana nastala je prava pomama. Nije, međutim, dovoljna samo dobra namera. Drvo nije kukuruz pa da za godinu dana ima i plod. Kako šumari kažu – od setve do žetve prođe i 100 godina
Svake godine javno preduzeće ”Srbijašume” proizvede oko sedam do osam miliona sadnica što listopadnog što zimzelenog drveća. Samo ove jeseni radnici ”Srbijašuma” planski će pošumiti velike površine gde će posaditi oko dva miliona sadnica. Slično će biti i u prolećnoj sezoni sadnje.
”Dnevno se sada usred sezone sadi od 40 do 60 hiljada sadnica, godišnje blizu četiri miliona. Sadni materijal uzgajamo u 20 rasadnika širom Srbije”, kaže za Politiku Boris Ivanović, rukovodilac Odeljenja za semenarstvo i rasadničku proizvodnju.
Najsavremeniji semenski centar je u Šumskom gazdinstvu ”Užice”, kod Požege. Tu je smeštena sofisticirana oprema kojom se prikupljeno seme obrađuje i lageruje. Odatle izlaze takozvane kontejnerske sadnice – drvo čiji je koren zaštićen tresetom, sa busenom koji štiti biljku i omogućava lakšu adaptaciju pri sadnji. Odavde izlaze i lišćari i četinari. Sličan centar, ali samo za četinare postoji i kod Pirota.
Drvo nije kukuruz pa da je seme svuda dostupno, da za godinu i poraste i rodi. Samo skupljanje, recimo, semena šišarica je komplikovano, kažu naši sagovornici. Treba se često i popeti na drvo.
Stanje nije bolje ni u celoj Evropi, pa ni uvoz nije rešenje, a ni biološki to nije opravdano. Klimatske promene uzimaju danak. Neke vrste drveća ”rađaju” i ređe, manje seme je često i šturo i bolesno.
Sad je vreme skupljanja šišarica, ali više nema ni ko to da učini, ističu ovi stručnjaci. ”Srbijašume” gazduju nad 2,25 miliona hektara i tu je sadnja i obnova šuma obavljena. Na delu je i spontana, prirodna obnova šuma na teritorijama gde je naroda ponestalo, gde su imanja zaparložena, polako zarasla…
Problem su privatne parcele. Samo da se promeni namena zemljišta od poljoprivrednog u šumsko vlasnici moraju da podnesu zahtev, plate takse. Svaki kontakt sa administracijom im je odbojan, a od troškova, prirodno, beže. To je najveća boljka, pa je ove godine podeljeno oko 200.000 besplatnih sadnica kojima je pošumljeno svega 70-80 hektara privatnih vlasnika.
